Važna ličnost u selu: Otkiva kose, popravlja plugove i potkiva konje

Za nekadašnje poljoprivrednike kovač je važio kao značajna ličnost u selu. Ovaj težak, prljav, a ponekad i opasan posao izazivao je veliko interesovanje od kad se pojavio u ljudskom društvu.

Tokom srednjeg veka, u većini država novo selo je moglo da se osnuje i zapiše u knjige samo ako u njemu radi kovačka radionica. Zanat i znanje kovača svakako su bili potrebni poljoprivrednicima, jer je kovač izrađivao i popravljao alatke za rad, potkivao konje, a daleko od grada i zlatarskih radnji mogao da stvori i nakit. Prvobitno venčano prstenje kovali su kovači i to od gvožđa, da pokažu značaj i čvrstinu braka, a to prstenje bilo je obično tako glomazno da su ga ljudi nosili na lančiću oko vrata ili oko struka umesto na rukama.

Uz rakijicu - dok se konj potkuje

Ali, postojalo je tu i malo mašte: taj čovek koji radi sa tako opasnim materijalima kao što su vatra i rastopljeni metal - možda ima i neke tajanstvene moći? Tako je kovač dospeo u bajke i narodne pesme, gde potkiva krilate konje, izrađuje čarobne mačeve i oklope ravnopravno sa plugovima i motikama. Zna tajne o metalima.

Esad je jedan od retkih potkivača konja: "Ne mogu da stignem koliko posla ima"

Zna tajne svojih mušterija koje mu pričaju uz rakijicu dok čekaju da im se konj potkuje ili kosa otkuje. Jer, što je ispričano u kovačnici - ostaje u kovačnici. Gde nije bilo crkve, ljudi su mogli da se zakunu u kovačkoj radionici, polažući ruke na nakovanj i prizivajući vatru iz kovačnice da ih kazni ako lažu.  

"Kovačeva deca ne plaše se varnica"

Vuk Karadžić beleži narodno verovanje da cela zemlja visi na lancu koji stalno glođu dva crna psa, ali, kad svi kovači na svetu udare čekićem po praznom nakovnju, lanac se obnovi. U većini starih vera kovač je u saradnji sa višim silama, patuljcima, vilama ili bogovima, koji ga uče njegovom poslu, zato često učestvuje u činima vezivanja i razvezivanja, u kojima je važno da se nešto "utvrdi". Kod antičkih Grka, bog - kovač je Hefest, kod Rimljana Vulkan, kod Germana Odin, koji izrađuje začarane mačeve i kuje čudesne prstenove.

Nemački junak Zigfrid je kovač i ubija zmaja mačem koga je sam iskovao. U slovenskoj mitologiji, Kovovlad, božanstvo podzemlja, ruda i kovačke veštine, silno žudi za ljudskom hranom, naročito svežim tek ispečenim hlebom. Nažalost, u prisustvu gospodara svih ruda, svaka hrana pretvara se u srebro. Zato Kovovlad sklapa neobičan dogovor s ljudima: otvara kovačku radionicu u ljudskoj zajednici, popravlja i stvara odlične alate, a zauzvrat žene ga hrane najboljim jelima. U narodnim pričama, šaljivim i ozbiljnim, kovač je često glavni lik.

"Kovačeva deca ne plaše se varnica", kaže narodna poslovica.  

Kovačica, Kovanica, Kovačevac...

Koliko je kovač bio značajan za nekadašnje selo, pokazuju i imena naseljenih mesta.

Kovačica, grad u južnom Banatu, selo Kovačevac u opštinama Mladenovac, Prijepolje i Jagodina, Kovačice u okolini Valjeva, Kovanica kod Ćuprije, Kovačnica kod Užica, Kovačevac u opštinama Prijepolje i Jagodina, Kovači u opštinama Kraljevo, Raška i Tutin, Kovačevo kod Novog Pazara, Kovačeva Bara kod Leskovca, sva ta imena čuvaju sećanje na nekadašnje kovače.

Berberin u selu - od brijanja srpom, do Šace brace "lake ruke"

Kovanluk, ime dela niške opštine Palilula i sela u opštinama Merošina i Kraljevo, ne upućuje na kovače i kovanje, nego znači - pčelinjak, mesto gde se nalaze košnice.  Prezimena Kovač, Kovačev, Kovačević, Kovačić i slična takođe nisu retkost i ukazuju na pretka koji se bavio ovim poslom. 

Danas je kovački zanat uglavnom u izumiranju jer su izradu alata i svega ostalog što je potrebno za poljoprivredu preuzele fabrike. Gde još postoje malobrojne radionice, predstavljaju atrakciju i često su zastupljene u televizijskim emisijama.