Vo na ražnju ili meso iz laboratorije?

Juli mesec 2024. bio je drugi najtopliji jul u istoriji merenja, čime je prekinut period od 13 meseci tokom kojeg je svaki mesec bio najtopliji, a što je najvećim delom posledica globalnog zagrevanja zemljine kugle, saopštio je Kopernikusov servis za klimatske promene Evropske unije. Po trenutnim merenjima niz najtoplijih meseci, privremeno je prekinut u julu, ali će se prema svim relevantnim podacima nastaviti u avgustu. Alarmantno! Spašavajmo planetu!

Zar smo mogli i da pomislimo da se priroda neće pobuniti na okolnost da smo osakatili amazonske šume, preterali sa zagađenjem vazduha, stvorili ozonske rupe, promenili klimu, promenili reljef Severnog pola usled otapanja najvećih glečera... Tehnološka dostignuća koja su kulminirala G-5 tehnologijom potpuno su zaboravila da su u funkciji čoveka, jer su prerasla u opasnu igračku koja kao da postaje sama sebi svrha. Zar smo mislili da se priroda neće pobuniti zbog zloupotrebe genetskog inženjeringa koji nas je doveo u situaciju da ne znamo kakvu hranu jedemo? Zar činjenica da svaki drugi stanovnik Amerike boluje od bolesti zvana gojaznost nije dovoljno upozorenje da nezdrava ishrana vodi lošem zdravlju? Ne, neko je ozbiljno rešio da ide do kraja. 

Ipak da ne budemo toliko cinični, nešto moramo priznati: Traže se krivci i traže se rešenja.

Pođimo redom.

Krivac: Fosilna goriva

Za fosilna goriva rešenje je da se smanjuje upotreba fosilnih goriva koja su bila prva na spisku "krivaca" za oštećenje ozonskog omotača. Ovaj cilj se polako realizuje tako što se koriste alternativna goriva, pa potom električna energija, a ekspanziju doživljava industrija hibridnih automobila. Sa aspekta implementacije ovo su sasvim prihvatljiva rešenja.

Krivac: Devastacija šuma

Borba protiv devastacije šuma, tog najvećeg proizvođača kiseonika i najodgovornijeg resursa zbog pojave tzv. "ozonskih rupa". Ova borba se vodi pre svega na zakonskom i institucionalnom nivou i donosi rezultat različito od države do države. Jasno je da je sva pažnja usmerena prema Brazilu i Amazonskim šumama. Rezultati se sporo postižu, ali nisu zanemarljivi.

Krivac: Hemijska sredstva

Zabrana upotrebe čitavog spektra hemijskih sredstava u proizvodnji biljnih kultura je rešenje. EU prednjači u ovom segmentu, ali ne takvom dinamikom kako je to predviđeno tzv. "Zelenom agendom". Svako ko drži do sopstvenog zdravlja podržava ove mere, ali i one se ne mogu "preko noći" sprovesti u praksi.

Naravno, postoji još niz ugrožavajućih klimatskih i ekoloških faktora koji nisu možda tako vidljivi i protiv kojih se pronalazi "lek" za bezbolnu eliminaciju. Međutim, prirodi se žuri i ona nema vremena da posmatra kako se politike očuvanja životne sredine i borbe protiv klimatskih promena tako sporo sprovode.

Dilema koja to nije: Veštačko meso iz 2050. ili zdrava slanina iz 2024.

Sedeći ispod klima uređaja uz bezuspešno hlađenje ispijajući osvežavajuća pića (eufemizam za pivo), svedoci smo da sve te preduzete mere nisu dovoljne.
I onda…. eureka! Neko se setio da se treba rešiti goveda. Te "opasne" životinje izložene su velikom, neopravdanom pritisku da značajno učestvuju u efektu staklene bašte i da zbog toga treba smanjiti svetski stočni fond. Istraživanja su pokazala da je učešće ovih životinja putem emisije štetnih gasova (pre svega metana) u ovom procesu globalnog zagrevnanja tek pet procenata. Ima li zbog toga mesta ovako besprimernoj kampanji protiv čitave jedne poljoprivredne grane kao što je stočarstvo!?

Plan smanjenja stočnog fonda

Evropska Unija kao i u mnogim politikama očuvanja životne sredine i klime, prednjači u svetu i među prvima je počela da sprovodi plan smanjenja stočnog fonda. Odgovor stočara je bio vrlo snažan i jasan, pa se i ovaj (kao i većina drugih) segment primene "Zelene agende" usporio u svojoj implementaciji. 

Međutim, hronologija dešavanja nekih okolnosti nas navodi na sumnju da se upravo kampanja protiv metanskih isparenja kod goveda i kampanja o upotrebi veštačkog mesa nekako preklapaju. Slučajnost svakako nije. Dakle, priča: "smanjićemo stočni fond" potpuno korespondira sa planom: "proizvodićemo goveđe meso bez goveda". 

Taman se nekako svetska javnost pomirila sa činjenicom da se hrani mesom proizvedenim od stoke koja se hrani GMO sojom i kukuruzom, kad eto nove ponude na stolu: veštačko meso.

Vrlo kratko i laički svedeno da objasnimo šta je to. Naime, to je meso koje nastaje u laboratoriji tako što se ćelije od životinja uzimaju i laboratorijski hrane amino kiselinama, vitaminima, mastima, proteinima i mineralima. Naravno radi se o vrhunskoj (i skupoj) tehnologiji. Prvi goveđi burger od veštačkog mesa poslužen je 2013. godine u jednom restoranu u Londonu. Proizvođač je bio jedna holandska kompanija. Tu se nije stalo, prvi sertifikat o upotrebi za širu primenu izdao je Izrael 2021. godine, a SAD su sredinom 2023. godine odobrile prodaju veštačkog pilećeg mesa (za početak). Inače, najvećih proizvođač ovog mesa u SAD je kompanija "Upside foods", koja je u većinskom vlasništvu Bil Gejtsa. Da li vam je sada nešto jasnje? Meni jeste. Po principu domino efekta, zahtevi za odobrenje prodaje nalaze se u proceduri u mnogim zemljama EU. 

Postajemo opasno ugroženi

Umalo da zaboravim, vrlo neprijemčiv naziv "veštačko meso", marketinški stručnjaci su preimenovali na prihvatljiviji termin "kultivisano meso". Kao što vidite, o svemu se vodi računa.

Da konačno zaokružimo kompletan scenario. Stoka zagađuje atmosferu, dakle smanjićemo stočni fond, a meso od bioloških roditelja (bika i krave), će zamenuti veštačko meso iz laboratorije. Pa sjajno. Ovo smo čekali sve vreme. Najzad čovečanstvo ne mora da brine kako će prehraniti rastuću populaciju. Dobićemo meso na trpezi, a da ne ubijemo životinju, štetnih isparenja u atmosferu nećemo imati, uštedećemo zemljišne kapacitete… Ko tako razmišlja zapostavlja činjenicu da smo ovim naučnim poduhvatom opasno ugroženi u zdravstvenom, sociološkom, pa, ako hoćete, i psihološkom smislu.

E, sada da se malo uozbiljimo. Za početak, hajde da konsultujemo Čarlsa Darvina. Ovaj vrsni naučnik nam je još 1859. godine podario svojevrsni naučni rad koji pod nazivom "Nastanak vrste", gde nam objašnjava evolutivni razvoj života na zemlji, pa i nastanak životinjskih vrsta kao što su goveda, živina… Proces od skoro četiri milijarde godina do danas nam je kroz vrlo dramatične periode evolucije, podario ovakav biljni i životinjski svet koji mi sada uživamo, mada je možda bolji termin - eksploatišemo.

Novo istraživanje: Proizvodnja kultivisanog mesa više šteti životnoj sredini nego stočne farme?

I, neko se pojavi da nam kaže: "Pa eto ne trebaju nam više te i takve životinje, uzećemo samo jednu njenu ćeliju i prehranićemo svet". U prevodu - zaustavićemo evoluciju, zaustavićemo prirodu. Mi smo priroda, mi smo čuvari sveta. Ko su to Mi? Hajde da se ne igramo žmurke, pa to je recimo onaj većinski vlasnik "Upside foods-a" (već smo ga spomenuli), to je rodonačelnik veštačke inteligencije (znate to je onaj uvek nasmejani naučnik), ima ih još (ne mnogo).

Ako ne verujete Darvinu, okrenite se Svevišnjem. Siguran sam da bi i On bio zatečen i osetio se prevarenim informacijom da se njegovi sledbenici hrane veštačkim mesom.

Samo kratak pogled u naše dvorište. Zamislite samo da nekim dekretom neko "od gore" naredi da smanjimo stočni fond. To je, znate, onaj stočni fond koji smo devastirali do mere da ne možemo da zadovoljimo sopstvene potrebe ili onaj stočni fond gde smo za samo pet godina smanjili fond goveda za 17,7 odsto, svinja za 30,7 odsto, ovaca za 5,4 odsto, koza za 31,5 odstoi živine za 5 odsto. Naravno, Srbiji se neće ispostaviti taj zahtev, ali veliki svetski proizvođači stoke bi evidentno mogli ući u ozbiljan problem.

Ovako ozbiljna i sumorna tema na kraju ipak zaslužuje i malo humora. Zamislite Sabor trubača u Guči, umesto vola na ražnju, letećim automobilom stiže ketering služba donoseći veštačko (kultivisano) meso. Egzaltirani posetioci sabora sa oduševljenjem jedu goveđe burgere od kultivisanog mesa, ispijaju pivo proizvedeno od GMO ječma i isto tako GMO hmelja i uživaju u … ustvari zbog čega su došli? Ah da, da uživaju u ukusu kultivisanog mesa!