Za hleb, viski i ishranu stoke: "Da je raži koliko je laži, ne bi svet gladovao"

Raž (Secale cereale) je hranila ljude pre pšenice i u krajevima gde pšenica ne uspeva zbog hladnoće. Hleb severnih naroda Evrope pravio se, a pravi se i danas, od raži. Smatra se da potiče od korovske biljke Secale anatolicum, iz Anadolije u današnjoj Turskoj, gde je prvi put kultivisana u pradavna vremena.

Evropski narodi upoznali su je tek u toku bronzanog doba, oko 1.800 godina pre nove ere. Od raži se pravi hleb, pecivo, kaša, viski, pivo, neke vrste votke, ali cela biljka služi i kao krmno bilje. Jeli su je Vikinzi, u obliku hleba ili kolača sa suvim voćem, barem tako pokazuju arheološki nalazi.

Rimska vojska na Dunavu i Rajni, u Irskoj i Britaniji, imala je raž na jelovniku. Rimski istoričar Plinije Stariji imao je velike sumnje u pogledu ove žitarice, s obzirom da je o njoj zapisao "to je veoma loša hrana i služi jedino za sprečavanje gladovanja", te da se ražano brašno meša s drugim vrstama brašna kako bi se ublažio njegov gorak ukus, pa i tada bez velikog uspeha.

U srednjem veku postaje redovna na njivama severno od Mađarske. U južnijim delovima Evrope, gde uspeva pšenica, manje se proizvodi. Najveći proizvođač u današnjim uslovima je Nemačka, a najveći potrošač Poljska.

Za ljudsku i stočnu ishranu

Osnovno verovanje odnosi se na njenu lekovitost, a njen povoljan uticaj na zdravlje je potvrdila i nauka. Sadrži manje glutena od pšenice, u izobilju dijetetska vlakna, vitamine i minerale. Duže održava osećaj sitosti i ima u sebi sastojke koji povećavaju otpornost organizma prema hladnoći.

Raž - jeftina i korisna stočna hrana

Tradicionalno se koristi za tretmane za negu kože i održavanja sistema za varenje u dobrom stanju. Poljoprivrednici su verovali da je veoma zdrava, pa su je gajili i tamo gde se već gaji pšenica, barem na nekoj manjoj njivi, za ljudsku i stočnu ishranu. U vlasotinačkom kraju, raž i jabuka se stavljaju u sito, pa raž mlada na venčanju i posle venčanja razbacuje okolo, a jabuku baca preko kuće.

Prema jednom verovanju sa Zlatibora, u vezi sa rastom i rodnošću ove biljke zanimaju se vile, rado igrajući po njivama na kojoj se uzgaja. A tamo gde vile igraju, lekovitost je zagarantovana.

Opasna parazitska gljivica

Međutim, za verovanja je najzaslužnija gljivica koja živi na njoj kao parazit – a to je ražana glavica (Claviceps purpurea) i njene srodnice. Ovi nametnici izazivaju tešku bolest ergotizam kod ljudi i drugih sisara koji su došli u kontakt sa zaraženim zrnom ili brašnom. Bolest se manifestuje jakim peckanjem u udovima, grčevima, halucinacijama, potpuno dezorijentisanim ponašanjem i drugim simptomima koji pružaju zastrašujuću sliku, ponekad sa smrtnim ishodom.

Zašto je dobro posejati raž pre povrća?

Jasno je da su poljoprivrednici davnih vremena, videvši ovakvu pojavu, bili prestravljeni i spas tražili u molitvi, jer za drugi lek nisu znali. Prva beleška o ergotizmu potiče iz sedmog veka pre nove ere, sa jedne asirske ploče, a i car Petar Veliki bio je primoran da obustavi jedan od svojih vojnih pohoda jer mu se vojska otrovala ražanom glavicom.

U međuvremenu, kontrole raži i svih žitarica na prisustvo ražane glavice su postale rigorozne tako da je opasnost od ergotizma u Evropi znatno smanjena. Vuk Karadžić beleži poslovicu "da je raži koliko je laži, ne bi svet gladovao".