Zašto je dobro posejati raž pre povrća?

Kada uzgajamo biljke, prvenstveno povrće, moramo da budemo svesni da je zemljište temelj naše proizvodnje. Ako je ono loše, neće nam pomoći ni najbolje seme, obrada, celokupna agrotehnika, naše znanje i rad. Problemi će samo da se gomilaju.

Žitarica koja može da nam pomogne u poboljšanju kvaliteta zemljišta i uslova za rast povrća je raž. Idealan je pokrovni usev, zelenišno đubrivo, smanjuje pojavu korova, štetočina i biljnih bolesti.

Povrće bolje raste

Gust usev raži stvara nemoguće uslove za rast korova. Ova žitarica ima moćan koren koji već u zemlji potiskuje jednogodišnje i višegodišnje korove. Pred njim se povlači i čičak. Jedina korovska vrsta kojoj ne smeta je različak. Rastresit koren prodire duboko u zemlju i doprinosi njenoj rastresitosti.

Štetočinama koje prezimljavaju u ostacima biljaka povrća obradom i setvom remetimo ciklus mirovanja, uklanjamo njihovu hranu. Prouzrokovači biljnih bolesti gube svoje domaćine, povrće, i prekida se njihov ciklus kruženja jer ne mogu da opstanu na raži.

Na proleće, pre sadnje rasada povrća obavlja se njegovo zaoravanje i tada služi kao zelenišno đubrivo koje pospešuje karakteristike zemljišta. Potrebno je da prođe najmanje dve nedelje od zaoravanja zelene mase do sadnje nove kulture. Za to vreme dolazi do razgradnje zaorane mase, povećava se brojnost kišnih glista i populacija korisnih mikroorganizma. Kada se seju posle zaoravanja raži, postižu izvanredne prinose: paradajz, krastavci, bundeve, tikve, tikvice, krompir.

Ima jednu manu

Kako usev raste u dužem vremenskom intervalu od jeseni do kraja proleća, ima vremena da razvije veliku masu korena i zelenu masu iznad površine zemlje. Na proleće, čim otopli, počinje brzo da raste i stvara veliku količinu lisne mase. Usvaja hraniva iz dubljih slojeva, što znači da njegovim zaoravanjem dajemo hraniva i druge korisne materije plitkom, površinskom sloju u kome se razvija koren povrća.

Koji poljoprivredni radovi se obavljaju u novembru?

Preporučuje se za setvu pre kultura koje se kasnije seju ili sade, kao što su tikve, krastavci, krompir, paprika, paradajz, kasni kupus.

Mana je da jako isušuje zemlju i zato morate da pojačate i obezbedite dodatno zalivanje takvih površina. Setva za ovu namenu se obavlja u redove na razmaku od 15 cm, a za 1 m² biće potrebno maksimalno dva kilograma semena. Može da se seje na otvorenom polju, na gredicma i u plastenicima.