Za vino ili rakiju, od hrasta, duda ili bagrema. Kada su nastale prve bačve?

Kad je ljudima prvi put palo na pamet da naprave bure ili bačvu i u njoj drže pivo, vino, rakiju, viski, konjak, rum i ostala alkoholna pića? Prema poznatim podacima, burad su prvi izrađivali Goti, jedno germansko pleme poreklom iz Skandinavije.

Goti su u trećem veku nove ere upali u Rimsko carstvo, porušili i popalili sve na šta su naišli i u svojim osvajanjima stigli do Crnog mora. U pauzama između bitaka izgleda su pravili i burad, a tu veštinu su Rimljani preuzeli od njih. Kasnije, pošto su svi narodi voleli da piju, prva burad i bačve, a sa njima i majstori bačvari, pojavljuju se širom Evrope, a vremenom stižu u sve krajeve sveta.

Poljoprivrednici u Srbiji – i svim zemljama regiona – znali su za burad u srednjem veku i posećivali majstora bačvara kad god im je trebalo bure za vino, kasnije za pivo ili rakiju, kaca za kupus, sir ili kajmak ili vedro za vodu ili mleko.

Sve ove predmete pravio je majstor bačvar, kačar, pinter ili pintor, kako se već gde naziva.

Cenjen zanat

Prvobitna burad nisu bila velika i imala su ravne strane. Tek usavršavanjem, pojavljuju se obla burad, velike zapremine i visoko kvalitetna. Bačvarski zanat bio je veoma cenjen, jer zahteva znanje, iskustvo i specifičan alat kakav se nije mogao naći u poljoprivrednom domaćinstvu.

Takođe je potreban dobar materijal, a to je, u većini slučajeva, hrastovo drvo. Ono može da se obradi u daske koje se savijaju da bi se napravile oble strane bureta, takozvane "duge" (jer imaju oblik kao duga). Vojvodina i Slavonija nekad su bile dom izuzetno cenjenog hrasta pogodnog za burad i ostale proizvode neophodne za ozbiljno poljoprivredno domaćinstvo, naročito za ono koje ima vinograd.

Kad mladi pomoćnik u bačvarskoj radionici napravi bure, a ono se dobro pokaže, to jest ne propušta tečnost, smatralo se da je položio majstorski ispit, dobija "majstorsko pismo", te samim tim i dozvolu da se zaposli u drugom mestu ili da vremenom otvori svoju radionicu. Na jedrenjacima je kroz vekove majstor bačvar bio neizostavan član posade i važna ličnost, jer se voda, hrana i alkoholno piće za posadu čuvalo u buradima.

Hrast, dud, bagrem?

Važno je šta će kupac držati u bačvi. Ako je vino, onda je najbolji pomenuti hrast. Za rakiju, još bolje je dudovo bure, jer će od dasaka rakija dobiti zlatastu boju, a to neki klijenti veoma cene.

Kako i na koji način pripremiti nove bačve za rakiju?

Bačvarski proizvodi prave se još i od bagrema i kestena, a velike kace od jasena, bora i smreke. Za sve što majstor pravi potrebno je da drvo bude cepano i dobro osušeno. Daske za bure suše se po dve godine, a za to vreme neophodno je da budu pravilno složene, ali da nisu ničim pritisnute sa strane, na promajnom mestu, a najčešće je to bio tavan.

"Kao čep iz bureta"

Poljoprivrednici su poštovali bačvara, s punom pažnjom kupovali najbolju burad i ostale drvene sudove i održavali ih, prali, čistili i dezinfikovali prema majstorovom uputstvu. Sve u vezi sa bačvarskim zanatom ušlo je u svakidašnji govor seoskog stanovništva, usmenu književnost i izreke.

"Kad čujem tambure, ja skočim na bure" – poručuje stara pesma iz okoline Vršca. "Kao bure" – kažu u selima za osobu koja se uobrazila zbog naglog bogaćenja. "Nije baždaren" (kao bure, jer, bure se baždarilo, a to znači: precizno mu je određena zapremina i overena pečatom)– znači, nema meru, previše pije.

Posao koji zahteva pravo majstorstvo: Treća generacija bačvara

"Kao čep iz bureta" – stalno pijan. "Prazno bure zveči, a puno tutnji" – primetili su seljaci, ali to se ne odnosi samo na bure, nego i na ljude: pametna osoba pravi manje buke.

Danas je bačvarski zanat manje zastupljen, jer su propisi o čuvanju hrane drugačiji tako da je izrada sudova za vino, mleko, zimnicu i druge poljoprivredne proizvode prešla u domen fabrika. Ipak, opstaju porodične radionice sa dugom tradicijom, a i vinarije rado ističu da plemenita pića drže u buradima starim stotinama godina.