Kako i na koji način pripremiti nove bačve za rakiju?

Kvalitet rakije u velikoj meri zavisi od sirovine, ali i uslova proizvodnje odnosno odležavanja, pri čemu skladištenje igra ključnu ulogu u oblikovanju finalnog proizvoda. Tu na scenu stupa drvena bačva - kod nas najčešće napravljena od hrastovog drveta, ali nađu se i one od bagrema, duda, bukve ili pak jasena.

Nove  bačve za rakiju, pre prve upotrebe, potrebno je pravilno pripremiti, istakao je bačvar Tibor Gavlik. Postoji više metoda, a najčešće se koriste voda i zaparivanje pregrejanom vodenom parom.

Priprema patokom

Umesto vode ili vodene pare, tzv. patoka ili "slaba" rakija, bogata višim alkoholima, takođe može biti korisna.

"Najbolje je novu bačvu napuniti patokom i ostaviti da stoji nedelju do deset dana, a po potrebi i duže", objasnio je Gavlik.

Ovim postupkom drveni rezervoar se "napije", čime se zatvore eventualne pore, a bure postaje pogodno za dalju upotrebu. Ako se odmah napuni rakijom, drvo može upiti znatnu količinu, a može doći i do neželjene kontaminacije rakije bojom, taninima i drugim gorkim jedinjenjima iz drveta.

Koja burad su najbolja za vino i kako da ih pripremimo za upotrebu?

Korišćenje vode i oparivanje

Tradicionalno, nova burad se takođe mogu pripremiti hladnom ili vrućom vodom. Gavlik upozorava da ovaj pristup može uzrokovati razređenje rakije za jedan do dva alkoholna grada ili 2,5% do 4,9% volumnog alkohola. Deo vode koji se zadržava u “nabubrenom” drvetu oslobađa se i prelazi u destilat.

Manji spremnici ispiraju se toplom vodom nakon hladne, dok se velika burad, zbog uštede, obično zaparuje. Za oparivanje se mogu koristiti obični kotlovi za rakiju, pri čemu se vodena para uvodi kroz cev u bačvu otvorom okrenutom prema zemlji. 

Osim toga, važno je napomenuti da rasušene bačve treba zatopiti, a metalne obruče obojiti kako bi se sprečilo rđanje i osigurala dugotrajnost.