Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Onosištojedeš
  • 26.12.2023. 09:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Novi Sad

Živimo li u iluziji? Da li je hrana kod nas zaista iznadprosečno kvalitetna?

Proveravamo li rok upotrebe namirnice na deklaraciji, verujemo li prodavcu na pijaci i šta nam je presudno u kupovini hrane, pitanja su koja se svakodnevno nameću prosečnom potrošaču.

Foto: Depositphoto/saquizeta
  • 1.035
  • 106
  • 0

Otvaranjem Srbije prema tržištu EU i drugim zemljama regiona na naše police i tanjire pristiže hrana sa različitih strana sveta, različitih proizvodnih standarda, različitih cenovnih razreda i nutrijenata, različitog kvaliteta. Upravo se zato nameće pitanje koliko je prosečan građanin svestan situacije na današnjem tržištu prehrambenih namirnica.

Koliko su njegove odluke uslovljene platežnom moći, a koliko (ne)informiranosti ili uverenjima? Zavisno od kanala distribucije hranom postoje različiti izazovi - od hrane nejasnog porekla na pijacama, preko jeftinih artikala u trgovinskim lancima, ali i do domaćih organskih proizvoda vrlo visokog kvaliteta i cene.

Na primer, kako je pokazala naša anketa, 47,5 odsto ispitanih proizvodi hranu za svoje potrebe dok 34,7 odsto kupuje u prodavnicama, a 10,7 odsto na pijacama.

Najviše se kupuje u prodavnicama (foto: Miloš Nedić)

Zdravstveno ispravna hrana smatra se standardom današnjeg društva, ali unutar te definicije postoji puno "nijansi sive".

Istraživanje o bezbednosti hrane koje je uradila EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) pokazalo je da je stanovnicima EU prilikom kupovine hrane najvažnija cena, pa ukus, a tek na trećem mestu bezbednost i poreklo namirnica. Interesantno je i to što ih najviše brinu ostaci pesticida, antibiotika i količina aditiva u hrani koju konzumiraju. U istom istraživanju poljoprivrednici su tek na četvrtom mestu po tome kojim izvorima informacija potrošači veruju najviše kad su u pitanju prehrambeni rizici.

Stanje u Srbiji?

Prema Globalnom indeksu sigurnosti hrane Srbija se u 2022. godini nalazi na pretposlednjem, 25. mestu od 26 evropskih država koliko ih je učestvovalo u ovom istraživanju, odnosno 61. od 113 kada je u pitanju ceo svet. Brojevi jasno govore da postoji puno prostora za napredak kada je bezbednost hrane u Srbiji u pitanju, uprkos uverenju šire javnosti kako je kvalitet hrane kod nas natprosečan.

Znamo da je veterinarska inspekcija u Srbiji tokom ove godine sprovela više provera mesa u radnjama, na manifestacijama i sličnim događajima, a početkom sezone posta i ribe u ribarnicama. U takvim okolnostima, hrana iz prometa povlači se iz razloga nedostataka sledljivosti, isteka roka trajanja, nepropisnog deklarisanja, neispunjavanja uslova za proizvodnju ili nepoštovanja odnosno neusklađenosti sa zakonskim propisima kao i zbog drugih neusaglašenosti.

Koliko je hrana koju jedemo bezbedna?

Kontrole se obavljaju i na graničnim prelazima prilikom uvoza i izvoza, kao i u prodajnim objektima u kojima se obavlja promet. Prema izveštaju o radu Poljoprivredna inspekcija je tokom 2022. godine nakon izvršenih kontrola stavila privremeno van prometa preko 10.000.000 kg prehrambenih proizvoda biljnog porekla u vrednosti od skoro 567 miliona dinara, a podneto je 179 krivičnih prijava.

Kako se rešavaju krizne situacije?

Zato, ne možemo da ne spomenemo pošiljke voća, čipsa i drugih namirnica koje su vraćene sa granice Hrvatske odnosno Evropske unije zbog visokog nivoa pesticida. Pojedini hemijski preparati koji su zabranjeni u EU, još uvek se koriste kod nas, ili pojedini poljoprivrednici ih uvoze i koriste ilegalno kako bi zaštitili svoje proizvode. Međutim, to postavlja jasno pisanje - šta mi, onda, jedemo?

Šta stoji iza skandala o prisustvu i sadržaju hlorpirifosa u srpskom voću?

"Mi smo učesnici na velikom, međunarodnom tržištu i očekivano je da se pored izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji je u 2022. godini iznosio 4,8 milijardi evra na naše tržište i uvozi hrana. Da bi ovaj dvosmerni proces nesmetano funkcionisao potrebno je da se dodatno osnaže kapaciteti organa koji vrše službene kontrole. Posebnu pažnju javnosti izazivaju slučajevi kada je neka pošiljka voća, povrća ili proizvoda animalnog porekla, vraćena sa granice i da nije dozvoljeno da uđe na domaće tržište", rekao nam je Todo Terzić iz Naleda i dodao da kada se desi da su nadležni organi detektovali nepravilnosti i da je javnost obaveštena da su određene količine hrane povučene sa tržišta.

To je, kaže, pozitivan signal da institucije raspolažu kapacitetima da rešavaju krizne situacije, kada je u pitanju nadzor poslovanja subjekata koji učestvuju u prometu hrane.

Koliko bacimo hrane?

Nažalost, loše stojimo i kad je u pitanju bacanje hrane. Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka. Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji. Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99 odsto završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila.

Najviše otpada proizvedu restorani i hoteli

"U praksi se dešava da na prehrambenim proizvodima, koji ne spadaju u osetljive i lako kvarljive proizvode vidimo da je uz naznačeni datum navedeno "najbolje upotrebiti do". Proizvodi koji su obeleženi na ovaj način su i nakon isteka navedenog roka jestivi i bezbedni za upotrebu", podseća Terzić i dodaje da je od izuzetnog značaja podići svest kod šire javnosti da se hrana koja je i dalje bezbedna za upotrebu ne baca i da se može valjano iskoristiti.

Kada se osvrnemo na prehrambene navike Novosađana, otkrićemo da se više kupuje od poznatih proizvođača, odnosno od onih koji su kvalitetom svojih proizvoda zaradili poverenje potrošača, pa se često u tim okolnostima i ne pita za cenu, već se traži samo provereno. A, kupuje se toliko koliko bi se potrošilo za obrok, dva.

Šta je vama najvažnije kad je hrana u pitanju? Pogledajte šta su odgovorili naši čitaoci u anketi Agrokluba.


Tagovi

Ono si što jedeš Bezbednost hrane Kanali distribucije hrane Pesticidi u hrani Cena hrane Poljoprivrednici Pijace Bacanje hrane


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...


Partner

Ono si što jedeš

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
tel: +381695080585, e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/