Šta stoji iza skandala o prisustvu i sadržaju hlorpirifosa u srpskom voću?

Na hrvatskoj granici utvrđen je visok nivo pesticida hlorpirifos u pošiljci breskvi koja je stigla iz Srbije sredinom avgusta, pa je tovar vraćen pošiljaocu, objavljeno je na sajtu Evropske komisije. Zemlja prijave je Hrvatska, a obaveštenje se odnosi na Hrvatsku i Srbiju, navodi se na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje.

Iako konkretna opasnost nije navedena, zapisano je da je tovar iz Srbije - potencijalno rizičan. Inače, ovo nije prvi put od početka godine da ovakav tip robe iz Srbije nije mogao da pređe granicu. Tako su 7. jula, sa granice sa Slovenijom vraćene breskve proizvedene takođe u našoj zemlji. Tada je ustanovljeno da breskve sadrže pomenuti pesticid hlorpirifos. Isto se nedavno ponovilo sa šljivama.

Nećemo se otrovati?

U praksi su tegobe nakon konzumacije takvog voća i povrća pojedinim organofosfatima (poput hlorpirifosa) retke i uglavnom blage i prolazne, iz prostog razloga što i nakon minimalne pripreme (pranja), pa i bez nje, količina rezidualne supstance unete tokom jednog obroka ne dostiže dovoljan kvantitet za postizanje toksičnih efekata kod ljudi. Uglavnom ih karakterišu simptomi gastrointestinalne iritacije i dispeptične smetnje (osećaj nadutosti stomaka, podrigivanje, blaga mučnina, nekad se javlja dijareja).

Vraćene i šljive sa granice zbog pesticida - šta sada?

U cilju preveniranja navedenog, preporučuje se detaljnije pranje breskve pre upotrebe. Ovo pogotovo, što aktivna materija insekticida hlorpirifos nije sistemična.

Nakon kontakta sa hlorpirifosom, kod potrošača može da dođe do različitih efekata na nervni sistem, poput glavobolje, zamagljenog vida, pojačanog lučenja pljuvačke, retko većih promena kod ljudi ističe evropska komisija. Ovo može da se desi pri većem sadržaju pomenutog pesticida na plodovima breskve i hroničnoj toksičnosti (višekratno unošenje).

Nepotvrđene činjenice i zabrana

Inače, ova aktivna materija je u Srbiji zabranjena 2019. godine, pa se pitamo kako su voćari koristili baš takve preparate. Smatram, da postoje drugi dozvoljeni instrumenti u ekonomiji, kao dampinške cene, ali svakako da ne treba uključivati takve mere i iznositi u javnost paušalne ocene, jer hlorpirifos, koji nije na listi odobrenih aktivnih materija u Srbiji od 2019 do 2023. godine, uključujući i tekuću.

Evropska komisija ne bi trebalo da koristi nepotvrđene činjenice, već konkretne dokaze, jer hlorpirifosa nema u Srbiji već dakle, četiri godine. Ukoliko su sumnje opravdane i naša fitosanitarna inspekcija utvrdi da na breskvama ima hlorpirifosa, treba kazniti izvoznika, koji je verovatno u tom slučaju imao zalihe ove aktivne materije, ili je nabavio insekticide, na bazi hlorpirifosa iz drugih zemalja. Takođe, u tom slučaju nije poštovao karencu preparata, ali i tolerancu, te iz tih razloga je postojala sumnja na "otrovne" breskve iz Srbije.

Inače, da zaključim, hlorpirifos je aktivna materija, koja je najefikasnija za suzbijanje pojedinih štetočina šećerne repe. Na primer, suzbija u navedenom usevu žičnjake, larve (grčice) gundelja, zatim crnu repinu vaš, pojedine tvrdokrilce (repina pipa), sovice i druge štetočine, što ukazuje na širok spektar dejstva preparata na bazi napred navedene aktivne materije. Spada u grupu otrova, koja deluje kontaktno, digestivno i gasnom fazom na štetočine u poljoprivredi.