U Kisaču održana je Skupština INICIJATIVE ZA OPSTANAK POLjOPRIVREDNIKA SRBIJE na kojoj je podnet izveštaj o razgovorima u Vladi 07.06.2023. Članove Skupštine o rezultatima sastanka informisali su Daniel Kovačić i Mileta Slankamenac učesnici razgovora u Vladi.

U Vladi Srbije prisustvovali su i predstavnici: Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Privredne komore Srbije, Žita Srbije, Žitounije Novi Sad i Udruženja pekara Srbije. U nastavku sledi njihovo saopštenje u celosti.

Ko (želi) da utiče na cenu pšenice?

Prema zvaničnim podacima uvoza pšenice i kukuruza u Srbiju od početka godine nema. Postavljeno je pitanje da li se podrazumeva uvoza standardizovanih žitarica (određenog kvaliteta), odgovoreno je da nije bilo nikakvog uvoza pšenice i kukuruza. Prelazne zalihe pšenice sa presekom za mart ove godine su 1.900.000 tona! Na šta su poljoprivrednici odgovorili da su ogromne prelazne zalihe posledica prošlogodišnje zabrane izvoza žitarica. Sunčica Savović je ispred "Žita Srbije" navela je da je cena pšenice jesenas bila od 36 pa čak u pojedinim momentima i preko 40 dinara za kilogram.  

Problemi sa pšenicom u Srbiji: Cena, otkup i pitanje uvoza/izvoza

Jasno je stavljeno do znanja da se država neće mešati u cenu pšenice. Problem koji je po poljoprivrednicima jedan od većih je to što članovi Žita Srbije raspolažu sa oko 90% tržišnih viškova žitarica i pritom su uvoznici i distributeri, preko organizatora proizvodnje, repromaterijala za poljoprivredna gazdinstva. To znači da se seljaci nalaze između čekića i nakovnja, i da se zadužuju kod istih onih kojima prodaju svoju robu. Kako bi pokušala da reši ovu nezavidnu situaciju u kojoj se poljoprivrednici nalaze, ministarka će u njihovo ime zakazati sastanak U.O. Žita Srbije na kojem će insistirati na pomeranju valutnih rokova za naplatu dugovanja. To znači da će dugovanja koja pristižu do 15. jula kada je cena pšenice najniža opterećena žetvom, biti pomerena na jesen, kako bi poljoprivrednici mogli da ostave pšenicu na lageru i dočekaju bolju cenu. Ovakvo rešenje bi najviše odgovaralo malim proizvođačima. Takođe je napomenuto od strane poljoprivrednika da bi intervencija Robnih rezervi u količini od 300.000 tona verovatno pomogla podizanje cene.

Jedna od ozbiljnijih polemika na sastanku je bila oko Produktne berze u Novom Sadu čije se cene koriste kao referentne. Tu dolazimo do sistemskog rešenja zbog kojih se između ostalog stalno i vode polemike. Uređenjem Zakona o robnoj berzi po uzoru na Evropske robne berze izvukao bi poljoprivrednike iz začaranog kruga. Tada bi se svako u lancu stavio na svoje mesto, to znači da proizvođač raspolaže svojom robom kako želi i nije nužno prinuđen  da proda robu onom kojem je i predao! Elementi kao što su ROBNI ZAPISI uređeni i propisani u skladu sa Evropskom regulativom daju manevarski prostor poljoprivredniku kako ne bi bio prinuđen da svoju robu prodaje po najnižim cenama samo da bi izmirio svoja dugovanja.

Ostale teme

Što se tiče ostalih tema raspravljalo se o :

- zelenom dizelu gde je ministarka Tanasković napomenula da je u pripremi zakonaska regulativa koja će ići u paketu sa Zakonom o budžetu za 2024. takođe postavljeno je pitanje naknade za odvodnjavanje za koju je rečeno da su nadležna preduzeća obaveštena i da je stopirano dalje izdavanje rešenja za naknadu, i da svi koji su platili naknadu za celu 2023 ista će im biti refundirana u predviđenom iznosu od 50% od ukupnog zaduženja.

- takođe se polemisalo o ceni hleba sa Unijom pekara gde je iznet podatak da je poskupela radna snaga, gorivo i energenti... Poljoprivrednici su skrenuli pažnju da po svoj prilici je svima sve poskupelo osim nama i da kako stoje stvari jedini mi poslujemo "tržišno". 

- problem sa otkupom mleka  se pojavio sa "Zlatiborcem", biće rešen pod hitno i sve mlekare koje su spustile cenu ispod  43,2 dinara moraće da je vrate na tu cenu, regres za krave u iznosu od 40 hiljada dinara biti isplaćen kad istekne javni poziv 12. juna, a da će regres za junice ostati 200 000. O mnogim pitanjima će se još razgovarati, za sada su obe strane koliko-toliko zadovoljne.

-Za prijavu subvencija po hektaru od 18.000 dinara prijavilo se 290.213 gazdinstava, ali 27.000 nije isplaćeno zbog nepotpune dokumentacije. Novac će im biti isplaćen kad dopune dokumentaciju po rečima ministarke.

Od čega zavisi visina poljoprivredne penzije?

-PIO poljoprivrednika je takođe postavljen kao jedan ogroman balast i državi zbog duga od oko 200 milijardi dinara kao i poljoprivrednicima gde su penzije mizerne posle decenija uplaćivanja. PIO je takođe sistemsko rešenje kroz koje bi se eventualno moglo prepoznati ko se zaista bavi poljoprivredom ko ne, međutim u Srbiji postoji jedan deo stanovništva koji se poljoprivredom bave kao dodatnom delatnošću te naći rešenje kako i njih prepoznati kao poljoprivrednike sami tim bi se rešio problem stvarnih korisnika subvencija i fiktivnih gazdinstava. Za sada nismo naišli na razumevanje. 

Ko osniva udruženja?

Postavljeno je pitanje osnivanja poljoprivrednih udruženja u Požarevcu dan pre sastanka u Vladi , naime osnivači udruženja su mahom državni činovnici zaposlenu u Gradskim i Opštinskim upravama u odeljenjima za poljoprivredu koji su na sastanak došli službenim vozilima opštinskih uprava u jednom danu je formirano preko sto poljoprivrednih udruženja. Za predsednika asocijacije svih tih udruženja izabran Dejan Gondi jedan od osnivača SNS-a, takođe na tom sastanku je rečeno da će svi koji se budu učlanjivali u ta udruženja biti privilegovani u isplati subvencija, što je ministarku frapiralo! Ministarka je napomenula da ministarstvo poljoprivrede apsolutno nema veze sa tim kao i da će o tome informisati premijerku. Za celu priču oko ovih udruženja nezvanično se provlači ime Marijana Rističevića, napominjemo - nezvanično.

Postavnjeno je i pitanje uvoza soje iz Hrvatske i abnormalne razlike između cene merkantile od 48 din kila i sojine sačme od 96 dinara kila.

Skupština Inicijative se izjašnjavala koji su dalji koraci i konstatovano je da se sačeka kako bi se videlo koje će korake preduzeti ministarstvo. Napomenulo se da se sada držimo člana 3. Sporazuma i konstruktivnim dijalogom pokušavamo da predočimo probleme. Takođe da se napomene da poljoprivrednici nisu ti koji treba da iznalaze rešenja, ima ko prima platu za to i ko za to odgovara.

Zaključak je da je izuzetno mali broj poljoprivrednika koji je izašao na proteste te da upravo ti koji redovno izlaze na proteste na neki način moraju biti privilegovani u daljim aktivnostima udruženja i prilikom bilo koje pomoći od strane države ili subvencionisanja!

foto: J. Kuzmić