• Pčelinje paše
  • 18.07.2021. 12:00
  • Pomoravski okrug, Strmosten, Despotovac

Bagremova paša u Pomoravlju - u proseku osam kilograma po košnici

Kada je bagrem bio u cvetu duvali su vetrovi, bila je i kiša, loše vreme. Nadam se da će bar livadska paša biti bolja i da ću imati do 15 kg meda u proseku, kaže pčelar iz okoline Despotovca Toplica Pavlović.

Foto: Jelena Lukić
  • 170
  • 87
  • 0

Selo Strmosten, na 15km od Despotovca, ima oko 276 domaćinstava i više od 1.000 košnica. Selo se nalazi u podnožju planine Beljanice gde je priroda čista i netaknuta. Jedan od pčelara iz ovog sela je i Toplica Pavlović čije košnice se nalaze na 350 metara nadmorske visine.

Toplica je počeo da pčelari 2008. godine, kada se vratio iz Švajcarske. Tada je imao jednu košnicu, a sada ima oko 40.

"Hteo sam da imam samo pet, šest košnica, da pravim med za sopstvene potrebe, zbog zdravlja porodice, ali su se pčele razmnožavale i povećavao sam broj košnica", kaže Pavlović.

Bagremova paša podbacila

Toplica proizvodi bagremov i livadski med, a košnice ne seli. Ove godine, kaže, bagremova paša nije bila dobra.

"Kod nas je bila slaba. Završila se negde oko 15. juna. Imao sam oko osam kilograma po košnici u proseku, što je loše. Kada je bagrem bio u cvetu duvali su vetrovi, bila je i kiša, loše vreme. Inače bagremova paša ne traje dugo, a ova je trajala baš kratko, oko desetak dana", kaže naš sagovornik i dodaje da je cela sezona kasnila petnaestak dana.

Toplica ima oko 40 košnica koje ne seli

Ovaj pčelar kaže da kad je dobra godina ima između 15 i 20 kg meda po košnici.

"Sve ispod 10 kg je slabo. Količina meda zavisi i od jačine društva. Važno je da pčele budu zdrave i jake."

Nada se da će livadska paša, koja traje do 10. avgusta doneti više meda i to da će imati do 15 kg meda u proseku.

Medalja za kvalitet

Pavlović, koji ima sina i dve ćerke u Švajcarskoj i koji mu pomažu u pčelarenju kada dođu ovde, uglavnom ostavlja med za svoju porodicu i prijatelje, a višak prodaje.

"Isplati se, cena je 1.000 dinara i za bagremov i za livadski. Moja deca odnose tegle u Švajcarsku, Švedsku, Austriju i Francusku. Drago mi je da i stranci mogu da probaju naš med i da se uvere koliko je kvalitetan", ističe. 

Zlatna medalja za kvalitet

Na Novosadskom sajmu prošle godine dobio je zlatnu medalju za kvalitet bagremovog meda, a na Međunarodnom sajmu u Tetovu, takođe prošle godine, za livadski je osvojio srebrnu.

Ne krećite u pčelarenje zbog zarade

Pavlović je o pčelarenju učio još kao dete uz dedu Milosava koji je imao desetak vrškara ili trmka, pletenih košnica od pruća. Kaže da pamti dedu koji je oko Preobraženja skidao i bagremov i livadski med. Uz pčelarenje Toplica se naučio strpljenju, a ovaj hobi ga, kaže, opušta i pruža veliko zadovoljstvo.

"Ima mladih pčlelara koji odmah pitaju kakva je zarada i kad se cedi finalni proizvod. Ja im kažem da mora mnogo da se radi dok se ne dođe dotle. Ima mnogo posla, ulaganja i obaveza. Onaj ko samo gleda na zaradu bolje i da ne kreće u pčelarenje, jer to, pre svega, mora da se radi iz ljubavi", poručuje ovaj pčelar.

Resavsku prepečenicu, pravi od čačanske lepotice i ranke

Osim košnica, Toplica Pavlović ima i voćnjak sa šljivama i dunjama od kojih pravi rakiju. Sin Bojan planira da otvori destileriju kako bi se ozbiljnije bavili proizvodnjom rakije.

"Za sada pravimo prepečenicu samo za porodične potrebe. Imam oko 2.000 komada stabala šljive i to čačansku lepoticu, ranku, požegu i čačansku rodnu. Imam i 230 stabala dunje. Prošle godine rod šljive je bio oko 13 tona, a napravili smo 1.500 litara rakije. Za proizvodnju rakije uglavnom je zadužen sin, a ja mu pomažem", kaže Pavlović.

Za rakiju stižu i nagrade pa je tako na trećem međunarodnom festivalu rakije "Rakija i rakijaši 2020" našem sagovorniku dodeljeno srebrno rakijsko pismo za rakiju od šljive 2018-2020. čime je stekao zvanje srebrnog rakijskog majstora.


Foto prilog


Tagovi

Bagremova paša Pčelarenje Vrcanje meda Toplica Pavlović Zlatna medalja za kvalitet


Autorka

Jelena Lukić

Više [+]

Diplomirani novinar. Novinarstvom se bavi od 2001. godine. Cilj joj je da predstavi uspešne ljude koji se bave poljoprivredom.