• Pčelinja društva
  • 07.08.2019. 10:00

Kada su temperature visoke, pčelama obezbedite samo dovoljno vode

Tokom vrelih letnjih uslova, košnica bi trebalo da se drži zatvorena. Ko ima tip košnice kao što je antivarozna podnjača, mrežica bi trebala da bude uvučena. Mnogi pčelari naprave grešku pa izvuku lim na košnici, misleći da će na taj način bolje rashladiti pčele.  

Foto: Bigstockphoto/ch_ch
  • 948
  • 157
  • 0

Štete uzrokovane visokim temperaturama nisu zaobišle ni pčelare. Velike vrućine koje vladaju tokom ovih letnjih meseci, u našim agroekološkim uslovima,često umanjuju ili u potpunosti uništavaju vrednost brojnih biljnih vrsta koje pčele koriste za pašu. Pored lošeg uticaja visoke temperature na stanje biljaka, u nekim slučajevima visoke temperature štetno deluju na radnu sposobnost pčela, razvoj rojeva i novoobrazovanih društva i otežavaju preseljenje košnica na ispašu. 

O zaštiti pčelinjih društava tokom leta, kada su temperature vazduha visoke, treba misliti još pri postavljanju pčelinjaka. Poželjno je postaviti košnice ispod krošnje drveća i to tako da budu zaštićene od sunčanih zraka u najtoplijem delu dana, od 11 do 15 sati. Vrlo često može doći do sprečavanja razvoja rojeva i novoobrazovanih pčelinjih društva pa i potpuno zakržljavanje usled velikih vrućina i oksidacija tokom paše. Takvi rojevi obično napuštaju košnice u toku avgusta, ostavljaju svoje gnezdo, a njihov dalji opstanak je neizvestan.

Ne pravite promaju - samo se legla brže suše

Pčelar Dejan Marković smatra da tokom vrelih letnjih uslova, košnica treba da se drži zatvorena. Ko ima tip košnice kao što je antivarozna podnjača, mrežica bi trebala da bude uvučena. Mnogi pčelari naprave grešku pa izvuku lim na košnici, misleći da će na taj način bolje rashladiti pčele. 

Promajom se neće spustiti temperatura u košnici niti će se pčele rashladiti. Ovo je pogrešno mišljenje, samo se na ovaj način suši leglo. Pčele same ne mogu spuštati temperaturu. 

Srbiji preti nestašica bagremovog meda

"Zapravo visoke temperature i ne škode toliko pčelama jer ih uvek pre svega sunce izmami napolje. Nikako ne izvlačiti lim preko leta. Zimi to treba praktikovati, zato što može da se nakupi buđ usled mikroklime u košnici i kondenzacije pa se onda izvlačenjem lima to sprečava", objašnjava Marković.

Pčele će najpre sunce izmamiti napolje (Foto: Julijana El Omari)

Da li visoke temperature imaju negativan uticaj na pčele?

Temperature preko 30 stepeni ne pogoduju pčelama za previše aktivnosti, a samo će im se naštetiti ukoliko košnice budu konstantno izložene suncu. 

U izrazito toplim danima, potrebe pčela za vodom mogu preći dva litra dnevno po pčelinjoj zajednici. Higijenske pojilice treba uredno proveravati i dopunjavati vodom. Ukoliko pčele nemaju dovoljne količine vode na raspolaganju instiktivno kreću napolje. Pri tom, uvek postoje velike šanse da naiđu na zaražene i prljave izvore vode.

Obezbedite pčelama dostupnu vodu

Pčelari koji u svojoj blizini nemaju, reku, kanal, potok trebali bi da sipaju vodu i da je drže u hladovini kako bi pčele uvek imale dostupnu svežu vodu.

Uspeh bagremove paše zavisi najviše od klimatskih uslova

Već na temperaturama od 32, 33 stepena one ne idu na ispašu i ne prave med. A takvih dana biće još u narednom periodu pa će pčele i dalje više vremena provoditi u košnicama nego na ispaši.

U uslovima tzv. toplotnog stresa, matica leže jaja, a pčele se uglavnom bave hlađenjem košnica i negovanjem postojećeg legla. Na ovim visokim temperaturama, u prirodi manje ima i nektara i pčele napolju nemaju šta da rade. Jedini posao im je da održe postojeće leglo i da donose vodu.

Kako boja košnica utiče na toplotu?

Kod obezbeđivanja odgovarajućih uslova u košnicama, nije zanemarljiva činjenica da izbor prave boje može puno da pomogne. Ukoliko se odlučite za crnu boju, trebalo bi da znate da ona mnogo više privlači toplotu u odnosu na odabir bele boje za krov.

Visoke temperature negativno utiču i na celokupan biljni svet. To se takođe odnosi i na medonosne bljke, koje su potrebne pčelama za ispašu. Trebalo bi voditi računa i o njihovoj prihrani u ovom periodu. Pored toga, ukoliko određeni broj pčela strada od toplote, to će uticati na povećanu uznemirenost onih koje ostaju u košnici.


Tagovi

Pčelinja društva Pčelinja ispaša Medonosne biljke Košnice Hlađenje košnica Antivarozna podnjača Dejan Marković


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.