• Mladi pčelari
  • 14.06.2020. 12:00
  • Grad Beograd, Zemun

Kako pčelarstvo u Srbiji vide mladi?

Kao savet potencijalnim pčelarima ili onima koji bi da odustanu, zemunski pčelar Stefan Antunović, napominje da ne treba ulaziti u pčelarstvo sa planom materijalnog profiterstva, već iz ljubavi.

Foto: Aleksa Jadžić
  • 435
  • 51
  • 0

Stefan Antunović iz opštine Zemun, u naselju Plavi horizonti u jeku je svog posla. Želja za pčelarstvom ovom dvadesetosmogodišnjaku javila se na drugoj godini Poljoprivrednog fakulteta. Uz nepisano pravilo da se počinje sa neparnim brojem košnica, Stefan je nabavio tri LR košnice i rojeve kako bi video da li će se pronaći u ovom poslu.

Tako je uz pomoć koju je kad god zatreba dobijao od starijih kolega i izvora na internetu, uključivši i svoje ukućane na radu oko pčelinjaka, vrcanja i pakovanja meda, mladi početnik u pčelarstvu u svojoj porodici ušao već u osmu godinu gajenja pčela. Kako kaže 'pomoć je uvek postojala i postojaće; kako s njihove, tako i sad s moje strane'.

Otvoren konkurs za pčelare: Ne manje od 20 i ne više od 1000 košnica

Dok Zemun još uvek nije počeo da podstiče tu granu poljoprivrede unutar svoje opštine, ovaj diplomirani poljoprivrednik na smeru voćarstvo i vinogradarstvo, od države je počeo da dobija redovne godišnje podsticaje od 800 dinara po košnici, tek pošto je proširio broj pčelinjaka i registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Trenutno želi da se proširi na do stotinu košnica, pa i više i da ostane na tom broju jednu do dve sezone u zavisnosti od vremenskih prilika, a potom planira značajno proširenje.

Pčelinji proizvod nije tableta

Najveći akcenat u proizvodnji porodice Antunović je za sada proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda: propolis, polen, matična mleč, perga...Dakle, pored propolisa koji se smatra antibiotikom XXI veka, koji služi za zarastanje rana, posekotina i dezinfekciju, po njihovoj recepturi se od četiri pčelinja proizvoda pravi preparat Apemiks, efikasan za podizanje imuniteta se odražavajući dobro na gvožđe i celokupnu krvnu sliku, te sprečavajući anemiju i drugo.

Stefan planira proširenje broja svojih košnica

"Med je najbolje uzimati preventivno i dugi niz godina, naravno umereno kao i sve; jedna do dve kašike dnevno, sa pet do šest kapi propolisa, u kome se nalazi, ako se ne varam, oko 35 pa i preko pozitivnih supstanci, na kašiku meda. Bilo koji pčelinji proizvod nije tableta, nije to injekcija da će pomoći za pola sata", objašnjava Stefan smatrajući da je bolje med koristiti kao svakodnevnu hranu, umesto da dođemo u situaciju da zatreba kao lek.

Razmišlja i o pčelinjem otrovu

Pored proširivanja košnica, Stefan ima u planu da kroz pola godine uđe u HASAP ili u HALAL sistem uz RS broj kojim će biti tržišno izjednačen sa zajedničkom fabrikom za plasman meda, ili bilo kojom drugom fabrikom, i to bez dodatnih troškova.

Naravno, uz već pripremljene specijalizovane poslovne prostorije u kojima će imati, farmaceutski proverene proizvode po ličnoj recetpuri Antunovića poput Apemiksa, labela, melema, krema za ruke i lice i ostalih preparata na bazi proizvoda pčela iz njihovog domaćinstva koje za ispašu koriste uglavnom uljanu repicu, radi razvoja društva, bagrema, lipe na Fruškoj Gori i njenim obroncima, i suncokreta u Vojvodini.

Pčelinji otrov - proizvod vredniji od zlata

Svoje misli usmerio je i prema pčelinjem otrovu, vrlo traženog na evropskom tržištu, a koji Srbija uvozi, pored pčelara koji imaju imaju 500 ili 1.000 košnica te mogu vrlo lako proizvesti određene količine otrova.

"Međutim, dok ne primetim sigurniji otkup države ili farmaceutskih kuća, proizvodnja otrova će ostati na nivou ideje", zaključuje mladi pčelar osmehom koji nam govori da ta ideja nije isključena ako u budućnosti postanu povoljniji uslovi.

Upornost i ljubav

Da pravi, kvalitetni med uvek ima kupca, uz otežavajuće čekanje, svojim primerom da se strpljenje i upornost isplati dokazuje nam ovaj mladi apis apikulture.

Strpljenje i upornost se isplate, kad naiđete na teškoće

"Bilo je trenutaka kad hoću da odustanem, planirao stavljanje na internet sve da se proda, ali mislim da uvek prevlada ta ljubav. To u svakom poslu postoji, pa i kod profesionalnih sportista, neće to više, misle nije to za njih, tako da se javljalo i kod mene više puta. Ključ je ljubav, i volja, i navika za radom. Sve podržavam i sve poštujem, ali mislim da bez onog osnovnog rada, pogotovo u našoj Srbiji, nećemo daleko dogurati."

Svakako, uglavnom sav med 'ode' na maloprodaju u klasičnom pakovanju tegle od jednog kilograma, a nešto manje gramaže na sajmovima i izložbama. Ipak, nešto meda uvek ostave za iduću sezonu, jer se ne zna kakva će biti sledeća godina.

Pohvale i od Italijana, Engleza, Turaka

Za stalne i nove mušterije koje dolaze na njihovu adresu moraju uvek da imaju, pored saveta i informacija iz prve ruke, pčelinjih proizvoda. Pored domaćih kupaca, proizvodi pčela Antunovića stiže i u ruke oduševljenih Italijana, Engleza, Turaka pa do Rusije. Međutim, skromni Stefan kaže da je 'to samo med, nije ništa preterano 'vau', nego to što pčela proizvede mi samo pretočimo u teglu'. Internet prodaja takođe ide uzlaznom putanjom.

Kao savet potencijalnim pčelarima ili onima koji bi da odustanu, Stefan napominje da ne treba ulaziti u pčelarstvo sa planom materijalnog profiterstva, već iz ljubavi. Nakon nekoliko uzastopnih loših godina, kao što su bile prethodne, kad pčelari trpe celu godinu bez nekih većih prihoda, vrlo lako odustanu, i tu ostaju samo oni koje vodi entuzijazam i ljubav prema ovom insektu te nekako izdržavaju, ali 'ako voliš to što radiš i ne može da ti bude teško', a na kraju se ipak isplati.

Porez na uvoz meda

Stefan Antunović nastavlja da se bori i pored prirodnih neprilika i falsifikovanog, 'lažnog' meda.

Krenuo uvoz meda u Srbiju iz Moldavije?

"Mislim da bi trebalo da povećaju porez na sâm uvoz meda, bio on stvarno neki lažni, ili pravi med iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, svejedno je. Treba da naš pčelar bude u prvom planu, odnosno naši poljoprivrednici. To je barem smanjivanje problema, ali izborićemo se nekako", apelujući uz to posebno na još veći domaći problem tretiranja insekticidima voćki kojima se ugrožavaju pčele.


Tagovi

Pčelarstvo u Zemunu Gazdinstvo Antunović Stefan Antunović Mladi pčelari Pčelinji proizvodi Apemiks Lažni med Pčelinji otrov


Autor

Aleksa Jadžić

Sasvim običan dan jednog mladog čarobnjaka je stalna želja za učenjem koja je Aleksu uvela u zakovitlani točak novinarstva kroz objave portala iSerbia i zvuke Radio Beograda 2.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li neko ima neki predlog? 1. Da li da je presadim u manju saksiju? 2. Da li da je iznesem napolje... Pročitaj celu belešku »