• Apitoksin
  • 25.04.2019. 10:00

Pčelinji otrov - proizvod vredniji od zlata

Apitoksin jedan je od najvrednijih produkata pčela. Od davnina koristi se u terapeutske svrhe. Dok u velikim količinama predstavlja otrov, u malim količinama delotvoran je lek.

Foto: Jasna Bajšanski
  • 448
  • 80
  • 0

Pčelari danas koriste mnogostruke produkte aktivnosti pčela na pčelinjacima. Najveći broj njih odlučuje se za izuzimanje određene količine meda i njegovo pakovanje dok nešto manji broj njih proizvodi propolis kapi, matičnu mleč, ali i različite kreme, masti i tinkture od meda i propratnih produkata. Međutim, proizvodnja pčelinjeg otrova, trenutno je rezervisana za one najiskusnije i one sa "najmirnijom" rukom.

Ubod pčele kao alarm za uzbunu

Pčelinji otrov (apitoksin) produkt je pčela radilica, koji pčelama služi za odbranu pčelinje zajednice od neprijatelja ili kao upozorenje na potencijalnu opasnost. Dlačice kod pčele smeštene su na donjem delu tela i sa jedne strane kanalom povezane sa otrovnom žlezdom dok su sa druge strane povezane sa žaokom koja služi za plasman otrova. Prilikom uboda lako jedan deo otrova ispari i na taj način da alarm ostalim pčelama o potencijalnoj opasnosti u blizini. 

Sa starošću pčele, količina otrova povećava se i ide do količine od 0,4mg od 15 do 20 dana starosti pčele. Daljim povećanjem starosti pčele i njenom aktivnošću na pčelinjaku, unosom nektara, smanjuje se i količina otrova kog proizvodi pčela. Količina i kvalitet otrova usko je povezana sa količinom i kvalitetom paše. Pčele radilice po pravilu sadrže manje količine otrova od pčela matica.

Pčele otrov plasiraju putem žaoke koja je sa strana zida nazubljena. Shodno takvoj građi odbrambenog aparata nakon uboda, pčela nije u stanju izvući svoj žalac pa ga trajno gubi zajedno sa otrovnim mehurom, mišićima i središnjim nervima. 

Sastojci vredni zlata

Apitoksin je gusta bezbojna tečnost specifičnog mirisa, gorkog ukusa i kisele reakcije (pH 4,5 - 5,5). Najveći udeo otrova čini voda, oko 80%, a ostatak čini suva materija. Pčelinji otrov rastvara se u vodi i kiselinama, ali ne i u alkoholu. Čuva se u prahu u hermetički zatvorenim posudama na -20oC.

Suvi deo pčelinjeg otrova sastoji se od mešavine peptida (melitin, apamin, sekapim, prokamin A i B, adolapin, terciapin i peptid koji degranulira mastocite), fiziološki aktivnih amina i neuroprenosnika, šećera glukoze i fruktoze, fosfolipida, aminokiselina i veće količine mineralnih supstanci. Dominantni enzim u pčelinjem otrovu je fosfolipaza A2 dok se u manjem udelu nalaze fosfolipaza B, hijaluronidaza, kisela fosfomonoesteraza, lizofosfolipaza, kao i glukozidaza.

Najzastupljeniji sastojak apitoksina je melitin koji čini preko 50% njegove suve težine. Melitin je peptid sastavljen od 26 aminokiselina. On je vrlo bitan parametar procene tržišne vrednosti pčelinjeg otrova jer se na osnovu njegove prisutnosti određuje cena otrova. Kada se ubrizga u kožu izaziva crvenilo i otok na mestu uboda. Ima protivupalno delovanje i ustanovljeno je da je njegovo delovanje radioprotektivno i protivtumorsko. 

Tržišna cena pčelinjeg otrova kreće se u rasponu od 50 do 70 dolara po jednom gramu (5.300 do 7.300 dinara) pčelinjeg otrova u zavisnosti u kakvom obliku se nudi na tržištu. Na tržištu se nudi kao osušen pčelinji otrov, osušen i prerađen ili kao liofiliziran pčelinji otrov. U zavisnosti od njegove čistoće i sadržaja melitina određuje se i njegova tržišna cena.

Šta se dešava kada pčela ubrizga otrov?

Pčele otrov izbacuju kada se nađu u opasnosti, u cilju svoje odbrane. Tada izvlače svoju žaoku, koju zajedno sa otrovnom žlezdom zabadaju u kožu potencijalne opasnosti. Budući da je žaoka nazubljena, ona se nepovratno gubi zajedno sa otrovnom žlezdom. Tada se pre svega u potkožnom lokalnom mestu uboda, a kasnije i po čitavom telu pod delovanjem supstanci otrova dešavaju mnogobrojne hemijske reakcije. Jedna od najtoksičnijih supstanci je melitin koji razara ćelije krvi i ćelijske organele. Brzo se veže za crvena krvna zrnca i dovodi do njihovog razaranja što u krajnjem slučaju vodi ka smanjenju obezbeđenja tkiva kiseonikom, pri čemu može doći do gušenja. Takođe, ovaj sastojak može inaktivirati ćelije odgovorne za zgrušavanje krvi i dovesti do obilnog krvarenja.

Takođe, melitin delovanjem sa fosfolipazom snižava pritisak i povećava kapilarnu propustljivost. Sastojak apamin može se smatrati odgovornim za grčenje mišića i nemogućnost koordinacije. Svi navedeni sastojci ispoljavaju ovakvo delovanje ukoliko se ubrizgaju u velikim količinama. Obratiti pažnju treba kada se radi o osobama koje su alergične na ubod insekata kod kojih ubod istih može izazvati neželjene reakcije opasne po život.

Osobe različito ispoljavaju simptome uboda pčela. Kod većine se ispoljava kao lokalna reakcija koja uključuje svrab, osip, bol i otoke. Kod osoba osetljivijih na ubod pčela može doći do gušenja, ubrzanog rada srca, opadanja pritiska, nemogućnosti koordinacije tela, otežanog govora i mnogih drugih neželjenih stanja. 

Prilikom uboda pčele potrebno je što pre izvaditi žaoku i potruditi se da se ne slomi. Najbolje je to činiti nekim tupim predmetom i struganjem, bolje nego pincetom jer se prilikom pritiska u kožu ispušta veća količina toksina. Nakon toga po mogućnosti staviti hladnu oblogu da umiri iritaciju kože, a posle koristiti kreme koje su kombinacija antihistaminika, analgetika i kortikosteroida. Ukoliko se primeti povećanje otoka ili nuspojave kod disanja, vida i koordinacije potrebno je obratiti se lekaru za dalju terapiju.

U malim i kontrolisanim dozama otrov je lek

Iako je u velikim i nekontrolisanim uslovima pčelinji otrov štetan za ljudsko zdravlje, u malim količinama on je pravi lek i jedan od najcenjenijih proizvoda na tržištu. Terapija apitoksinom pokazala je svoja pozitivne osobine kod artritisa i artroze, upale nerava, multiple skleroze, Parkinskonove bolesti, cerebralne paralize, visokog pritiska, povišenog holesterola, upale krvnih sudova, astme i alergije, psorijaze, rana i ožiljaka, kao i mnogih drugih obolenja. 

Novija istraživanja ukazuju da je apitoksin vrlo koristan u lečenju ćelija tumora. Međutim, njegovo precizno delovanje još uvek nije u potpunosti istraženo budući da melitin ima snažno litičko (razlagajuće) delovanje i na ćelije tumora, ali i na zdrave ćelije. U narednom periodu slede istraživanja u preciznom usmerenju melitina samo na tumorske ćelije. Takođe, na oglednim životinjama sprovedena su istraživanja koja ukazuju da je pčelinji otrov dobar odbrambeni mehanizam prilikom izlaganja X zračenju. Pored toga važna je i njegova primena u kozmetičkoj industriji budući da je jedan od bitnijih sastojaka krema za negu i ulepšavanje kože.


Tagovi

Pčelinji otrov Ubod pčele Alarm za uzbunu Visoka tržišna vrednost Zdravstveni efekat Melitin Apitoksin


Autor

Admir Hodžić

Admir Hodžić

Magistar agronomije, sa orijentacijom na ruralni razvoj, inovacije i proizvodnju zdravstveno ispravne hrane. Istražuje, analizira i deli zanimljive agro teme.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi