• Odgajanje matica
  • 21.05.2020. 08:00

Kako se pčelari u Norveškoj, a šta može da se primeni kod nas?

Svoje veliko iskustvo u proizvodnji matica, poznati norveški pčelar podelio je sa Stefanom Jakovljevićem, uz napomenu da on nikada ne menja matice, već ostavlja da se sve to rešava prirodnim putem u košnici. Izuzetak je slučaj kada matica nije dobra, kada ne leže dobro.

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 4.122
  • 454
  • 0

Stefan Jakovljević, završivši muzičku akademiju nastavlja svoje obrazovanje, ali ne napušta ni želju da nastavi porodični pčelarski posao. Danas njegova porodica pčelari sa 400 košnica, a znanje dobijeno od oca prošle godine unapredio je odlaskom u Norvešku gde je bio u poseti jednom od najboljih pčelara te zemlje, Terju Reinertsenu.

"Saradnja sa norveškim pčelarem počela je posetom mog oca Vladana, organizaciji za otkup meda "Honningcentralen" u Norveškoj još 2018. godine koju je organizovala kompanija Medino, najveći izvoznik meda iz Srbije, koja ima odličnu saradnju sa norveškom zadrugom, preko koje i naš med dospeva u tu daleku zemlju. Ja sam Terja i njegovu suprugu Anu upoznao u Beogradu kada je i dogovorena moja poseta Norveškoj u cilju razmene iskustava i sticanja novih znanja, prvenstveno u odgajanju matica, jer u tom segmentu ima problema na našem pčelinjaku", započinje svoju priču mladi Stefan.

Kada i kako zameniti maticu u pčelinjoj zajednici?

Prema njegovim rečima, Terje se pčelarenjem bavi od 1971. godine, u početku je imao mnogo više košnica. Međutim, kako je potražnja za njegovim maticama rasla smanjivao je broj košnica sa 400 na oko 270, s tim da njih 170 služi za proizvodnju matica i meda, a ostalih 100 košnica je za prodaju. Košnice sa kojim pčelari su "norveška standardna", košnica jednakih stranica, dimenzija 220 mm uz uporebu polunastavaka.

Norveški zakon zabranjuje selidbu pčela na najpogodnija mesta

Ovaj tip košnica je inače i jedini u upotrebi u Norveškoj. Rasa pčela sa kojima radi je "mešana vrsta - bakfast" koju je nabavio iz Belgije. Prisutne su i ostale rase, ali nisu dominantne. Pre "bakfast" imao je "karnika" pčele, ali je eksperimentima utvrdio da je za njihove uslove najpogodniji "bakfast".

"Za profesionalno bavljenje pčelarstvom u Norveškoj neophodno je seljenje pčela i to oni uglavnom rade na detelinu, uljanu repicu, a najvažnija paša je na divljoj malini od koje dobijaju najveći prinos. Po košnici je te godine Terje imao prosečno oko 40-50 kg. I vresak je dobra paša koja daje slične prinose. Dok sam boravio kod njega preselili smo 40 košnica, jer on i zbog svojih godina, ali i manjka radne snage ne može više", objašnjava Stefan i dodaje da je najveći problem sa kojima se suočavaju profesionalni pčelari u Norveškoj zakonsko pravilo koje se odnosi na to da njima nije dozvoljeno da pčele sele na najpogodnija mesta, koja će im dati najbolji prinos, već su ograničeni na određene planinske lokacije. 

Pčelari u Norveškoj ograničeni na određene lokacije

Svoje veliko iskustvo u proizvodni matica, Terje podelio je sa Stefanom, uz napomenu da on nikada ne menja matice, već ostavlja da se sve to rešava prirodnim putem u košnici. Izuzetak je slučaj kada matica nije dobra, kada ne leže dobro. Kada je u pitanju selekcija matica, bitno je pronaći takvu maticu koja najviše zaleže i čije pčele nisu agresivne, i za Terja je sve ostalo nebitno.

Zimovanje na šećernom sirupu, košnice od stiropora

Poželjno je napraviti dobru 'starter' košnicu koja će ispuniti i zatvoriti matičnjake, a da najveći broj pčelara upravo taj deo odradi loše i onda nastaju problemi. Zatvorene matičnjake, stavlja u specijalni inkubator gde održava temperaturu od 34,4 stepena do njihovog izlaska. Najprodavanije su mu neoplođene matice, zbog pristupačnosti cene, ali ima kupaca i za oplođene matice, koje su kod njega najpovoljnije jer je svima u intersu da pčelari imaju dobre matice i dobre pčele. 

Dragan Spaić osmislio termos-košnicu i pobrao nagrade

"Još jedna zanimjivost je da pčele na njegovom pčelinjaku zimuju isključivo na šećernom sirupu, jer med od vreska koji se poslednji vadi nije dobar za prezimljavanje. Sirup daje dva puta godišnje po 10-12 litara, krajem avgusta i sredinom septembra. Zazimljavanje je u jednom plodišnom telu, dok se ostali nastavci skidaju i ostaje samo plodište. Ramovi sa pčelama tokom zime moraju biti što bliže, kako bi tokom hladnih perioda trošile što manje energije, a samim tim i hrane za održavanje temperature u košnici", kaže Stefan i dodaje da se u Norveškoj košnice izrađuju od tvrdog i debelog stiropora, a Terje kaže da to nije samo zbog izolacije, već su takve košnice i mnogo lakše za korišćenje i prenošenje

Pčele ne tretira protiv varoe

I u ovoj skandinavskoj zemlji pčelari se bore sa varoom, ali Terje koji se prvi put sa njom susreo davne 1993. godine kaže da ne tretira pčele protiv varoe poslednjih deset godina i tvrdi da ne gubi ništa ( dva do tri odsto u proseku), dok je kod ostalih pčelara koji takođe ne tretirjau gubitak oko 12 do 14 odsto.

"Kada sam ga pitao da li veličina ćelije utiče na otpornost na varou reko je da ne, ali iz njegovih eksperimenata je utvrdio da manja pčela donosi znatno više meda i do 40 odsto više. Ipak nije konkretno odgovorio kako uspeva da pčele odbrani od varoe bez tretiranja. On tvrdi da je otpornost na varou uslovljena proizvodnjom i selekcijom matice. Ukoliko se izabere najbolja matica, slobodno se može napraviti nekoliko eksperimentalnih košnica, koje se neće tretirati protiv varoe."

Ako se u tim košnicama pčele izbore sa varoom iz njih se uzima genetski materijal za dalju proizvodnju matica. To je samo okvirno kako je Terje uspeo da uradi ali to nije sve - mnogo se šta još može naučiti od ovog norveškog pčelara, kaže Stefan, koji se nada da ću uspeti bar još jednom da ode kod njega.

Gljive mogu pomoći pčelama protiv varoe?

Budućnost pčelarstva, ovaj poznati norveški pčelar objašnjava jednom rečenicom: Pčele će opstati, a ljudi će nestati. Pčelari moraju da unapređuju svoje znanje svakodnevno i da pozitivno razmišljaju, manje strahuju od varoe, nozeme i slično, jer su se pčele sa tim borile i pre nas - citira Stefan, a znanje i iskustvo stečeno u Norveškoj uveliko primenjuje i na svom pčelinjaku.


Foto prilog


Tagovi

Pčelarenje Norveška Proizvodnja matica Unos meda Norveške kosnice Bakfast pčele Norveški pčelari Košnica od stiropora Borba protiv varoe Odgajanje marica Stefan Jakovljević


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Više [+]

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upozna svoj kraj iz drugog ugla.