Lazar Petrovski i u 83. godini plete trmke od divlje trešnje

Proizvođači pčelarske opreme i ove godine su se potrudili da u Vranju na nedavno održanom Šestom po redu pčelarskom sajmu jugositočnog Balkana, odnosno prvog sajma pod nazivom "Otvoreni Balkan", ponude pčelarima opremu vrhunskog kvaliteta. Među tom opremom, međutim, nije se našla ni jedna trmka ili vrškara na prodaju, uprkos tome što su neki pčelari, baš zbog nje, prešli na stotine kilometara.

Tremke iz Probi Štipa

Verovatno bi se i vratili neobavljena posla da osamdesettrgodišnji Lazar Petrovski iz Probi Štipa, u Republici Severnoj Makedoniji, nije doneo na prodaju trmke koje sam pravi. Čim je došao do Sportske hale gde se održavao sajam odmah ih je pored ulaza rasporedio nadajući se da će vrlo brzo da ih proda kako bi posle mogao i sam da do detalja razgleda šandove sa ponuđenom sajamskom robom.

Prvi kupci koji su došli pokušali su da ih kupe po bagatelnoj ceni govoreći mu da neće da potraju dugo zato što nisu kvalitetne. Na to se Lazar samo zagonetno smeškao ostajući pri svojoj ceni od 15 evra po vrškari. Kada su se ovi kupci udaljili oni koji znaju kako se pravi ovakva košnica potapšali su ga po ramenu govoreći mu da je i ta cena niska s obzirom na to koliki trud treba da upotrebi da bi ispleo jednu.

Lazar ih inače plete od malena. Ovaj zanat je učio od oca i on danas, iako je u poznim godinama, svoje umeće primenjuje onako kako ga je on učio. Kaže da osnovu pravi od drveta divlje trešnje, pa je zbog toga prinuđen da dugo luta šumom dok je ne pronađe. A kada je nađe dugo bira izdanke sa tri roga, na koje će moći da napravi osnovu od pruća onoliku koliko želi da trmka bude velika, a koja će mu kasnije omogućiti da je nesmetano oplete pavitom, puzavicom koja obično raste pored svakog seoskog puta i na kraju namaže kravljom balegom koju dobija od komšije.

Pravi ih isključivo u jesen jer je tada patina koju koristi za obavijanje njihove osnove savitljiva i ne puca. Ova puzavica je izuzetna za ovu upotrebu jer u prečniku dostiže širinu od pet centimetara, a dužinu od čak 20 metara.

Vrškare - stare košnice u kojima su pčele zdravije i daju kvalitetniji med

"Za izradu samo jedne potrebna su mi tri dana. Prilikom izrade koristim i neke tajne sastojke koji učine da moj proizvod bude dugotrajan", kaže Lazar ističući da vrškare koje napravi, ukoliko se čuvaju na suvom mestu i van domašaja sunca, mogu da potraju i po stotinak godina.

Upotreba više materijala

Tu dugotrajnost pogotovo je poboljšao otkako je u balegu počeo da stavlja staklenu vunu. Kada ovaj sastojak pomeša sa njom i obloži trmku, a potom je stavi da se suši u hlad dobije tako kvalitetan proizvod koji ne može da se raspadne i prilikom jačeg udarca čekićem.

Od njega smo saznali da se ove svojevrsne košnice mogu praviti i od leksovog pruća čiju osnovu su najčešće činili 11 ili 13 prutova. Majstor bi započetu osnovu najpre na vrhu zavezao žicom ili lozom, a potom počeo odozgo, pa naniže, da plete vrškaru lozom ili leksovim prućem presečenim oštrim nožem po dužini. Kada bi košnica bila ispletena do kraja onda bi je poravnao odozdo da bude jednaka sa svih strana, a nakon toga bi od zemlje, pleve i konjske dlake napravio lepljivu masu kojom bi spolja i iznutra oblepio ispleten komad i ostavio da se suši u hladovinu nedelju dana.

S obzirom da je konjska dlaka postala retkost zato što konja na prostoru Balkana retko ima, ljudi koji se bave pletenjem trmki su prinuđeni da umesto nje koriste druge dostupne materijale.

Naš sagovornik je u svojoj sredini odavno poznat po izradi ovakvih "kućica za pčele" pa otuda ljudi iz raznih krajeva zemlje dolaze kod njega da ih pazare. Interesovanja ima toliko mnogo da tokom godine proda i po stotinak komada.

"Na svom gazdinstvu uvek imam trmke na lageru kako ne bi došao u situaciju da vratim nekog kupca. Kvalitet je zagarantovan i dosada niko nije tražio reklamaciju", kaže Lazar.

Devičansko saće

Dalje ističe da kupci danas trmke osim za skupljanje rojeva kupuju i za ukras, a mnogi ih u zadnje vreme stavljaju i na košnicu kako bi im pčele izgradile devičansko saće napunjeno medom koje je blagotovorno za oboljenja sinusa, polenske kijavice, kašalj, grip, nazeb. Žvakanje saća čisti sinuse i istovremeno deluje na uspostavljanje normalnog rada organa za varenje.