Ove godine manje meda: Kiša sprala nektar

Ranije je na godišnjem nivou bilo i deset hiljada tona meda, a ovogodišnja sezona ne obećava istu količinu. Kiša, koja je padala u toku cvetanja bagrema, nije dobro uticala na pčelarstvo, jer je sprala nektar sa cveta bagrema, navodi predsednik Saveza pčelarskih organizaicija Vojvodine Radomir Vlaco.

"Kiša tokom cvetanja bargema sprala je nektar s cveta pa je bagremova paša podbacila, dok je u vreme cvetanja lipe po košnici dobijeno od deset do 15 kilograma meda. Naša pokrajina nije bogata livadama, a u vreme najveće paše, cvetanja suncokreta, padala je kiša i bilo zahlađenje pa opet nije bilo uslova za lučenje nektara," objašnjava Vlaco.

Kako ne bi izgubili profit i uspeli da ostvare zaradu, pčelari bi poručuje Vlaco, trebalo da počnu da proizvode i druge pčelinje proizvode, a ne samo med.

Kada su temperature visoke, pčelama obezbedite samo dovoljno vode

Ni pčelari ne očekuju velike prinose i zaradu

Neki pčelari nisu optimistični kada je u pitanju ovogodišnji prinos. Pčelar iz Savinog Sela Tibor Mandić ocenjuje da zarada neće biti dovoljna i da ove godine svi koji žele da održe ovaj posao moraju da nadoknađuju prihode kroz druge vidove poslova.

"Držim pčele već 25 godina i imam 130 košnica, ali ove godine će u poslu opstati samo oni koji se bave i drugim zanimanjem ili su dugo u pčelarstvu pa su razvili i drugu proizvodnju, a ne samo med," ocenjuje Mandić.

Navodi da je paša podbacila zbog kiše i hladnih noći i da je to dovelo do toga, da pčele ne mogu da dođu do košnica već se izgube u polju.

"Ukoliko stignu do košnica, ne donose med. Svaki dan se meri količina koju donesu te smo bili prinuđeni na to da ih prehranjujemo, čak smo to činili i u najvećoj paši suncokreta pa je zarada svake godine sve tanja," kaže Mandić.

Pripremite pčelinja društva u avgustu za sledeću sezonu

Po košnici deset do 15 kilograma meda

Ranije su prinosi meda bili između 40 i 50 kilograma po košnici, ali to je bilo u periodima kada su godine bile veoma sunčane, podseća Mandić. On navodi da je prosek na godišnjem nivou opao zbog loše klime u poslednjih nekoliko godina i da se sada u proseku proizvodi po košnici od deset do 15 kilograma meda. On je uspeo da opstane u ovom poslu jer je, kaže, zaradio i penziju kroz bavljenje pčelarstvom.

“Dobro dođu i subvencije koje država daje pčelarima, ali ne svim, već samo onima koji imaju više od 30 košnica, pa tako uspem da dobijem oko 90.000 dinara, što je taman da platim troškove za vosak i kupim tegle”, navodi Mandić.

Ocenjuje da će cena meda ove godine biti veća i da neće moći da se kupi ispod 1.000 dinara po kilogramu.

U Vojvodini svaki pčelar u proseku ima oko 50 košnica od ukupno 292 hiljade košnica koliko ih je u severnoj pokrajini. Prošle godine je u ovom delu zemlje registrovano pet hiljada pčelinjih gazdinstava.

Prema podacima koje je izneo predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Vlaco, Srbija je ranije izvozila 2.700 tona meda i na taj način ostvarila prihod od oko 11 miliona dolara. On je dodao da se najviše meda izvozi u Nemačku dok se u Srbiji, kako navodi, med jede u veoma malim količinama ističući da u proseku pola kilograma ode po glavi stanovnika godišnje, piše Dnevnik.