Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Pčelarstvo
  • 27.09.2023. 09:00

Pčele ove godine gladovale: Zazimljavanje sa jačom prihranom

Sada imaju 60 pčelinjih društava i svo svoje vreme posvetili su njima. Iako imaju zavidno iskustvo u ovom poslu, njih dvoje i dalje nadograđuju svoje znanje.

Foto: Gordana Nastić
  • 409
  • 208
  • 1

Otkako su im deca otišla svojim putem, a oni dobili penziju Rade i Danica Dimitrov iz sela Ribince kod Vranja, potpuno su se posvetili pčelarstvu, tako da sada svoj život ne mogu da zamisle bez njih. Dugo se Rade opirao molbama svoje supruge da počnu da se bave pčelarstvom, a ovu želju ispunio joj je tek kada su otišli u penziju i kada su hteli da nečim upotpune višak slobodnog vremena.

Iako ovo dvoje supružnika gotovo ništa nije znalo o držanju ovih vrednih bića, oni su se hrabro upustili u posao. Vredno su učili od iskusnih pčelara kako se gaje pčele i održava pčlinjak. Svoje znanje upotpunjavali su i čitanjem literature, a ono što su naučili primenjivali su u svom pčelinjaku gde su stoički podnosili i ubode pčela.

Konstantno su uvećavali društva

Tokom proteklih godina oni su konstantno uvećavali svoja pčelinja društva, tako da sada brinu o 60. Svoje brojno "stado" oni gotovo svakodnevno nadgledaju kako im ništa ne bi zafalilo. Brinu i da stalno imaju čistu vodu pored košnica, a vrlo često odu i do reke Morave, koja se nalazi u blizini njihove kuće da provere da li na pojilima pčele mogu nesmetano da piju vodu.

Ovaj bračni par uspešno je i zazimio svoje pčele. Otvorili su i pregledali svaku košnicu sa ciljem da vide koliko meda imaju na zalihama za zimu. Čim su videli da to neće biti dovoljno oni su odmah kupili 600 kilograma šećera kako bi gustim sirupom, koji su napravili od njega, prihranili svoje pčele.

"U svakoj košnici mora da ima najmanje od 12 do 15 kilograma sirupa. U suprotnom pčele neće moći zimi da se prehrane", ističe Dimitrov.

Rade navodi da je ova godina loše počela za pčelare

On naglašava da to moraju da urade kad god pčele nemaju izdašnu pašu, kojih je u njegovom kraju u poslednje vreme bilo baš dosta. Kaže da je i ova godina loše počela za pčelare. Bagremovu pašu praktično nisu ni imali zbog lošeg vremena.

"Bagrem nije medio zato što su noći usled učestalih kiša bile hladne, a to se dešava kada temperature padnu ispod 15 Celzijusovih stepeni. Da su noći u vreme cvetanja bagrema bile tople i bez kiše imali bismo bagremovu pašu u izobilju", tvrdi naš sagovornik.

Seli ih sa paše na pašu

On se, međutim, nije pomirio sa tim pa je svoje pčele preselio na obližnju planinu, u selo Nastavce, nadajući se da će tamo biti bolja bagremova paša. Nažalost i tamo je ostao kratkih rukava pa je bio prinuđen da ih premesti na livadu kako bi u vreme cvetanja majčine dušice mogle da prikupe med, a što se na njegovu sreću i dogodilo.

Zbog kišnog i hladnog proleća, prema njegovim rečima, nisu mogle da se dobro razvijaju zato što nisu izlazile i unosile hranu. Stare su umirale, a novih nije bilo jer matica nije htela da polaže jaja zbog slabog unosa hrane.

Mogući pomor pčelinjih zajednica od gladi - prihranite ih

"Dešavalo mi se da mi od hladnoće i uginu pčele iako sam ih redovno prihranjivao. U takvim uslovima veoma često dolazi i do razvoja bolesti u pčelinjaku, ali toga kod mene nije bilo jer sam preduzeo sve preventivne mere", kaže ovaj pčelar.

Preduzete su sve preventivne mere

Kad god se nađu njegove pčele u ovakvo situaciji, bračni par Dimitrov nikada ne škrtari sa prihranom. Zbog toga su njihove pčele uvek u dobroj kondiciji.

"Pčelar svom pčelarskom stadu mora uvek da da više ukoliko želi da mu ono uzvrati na pravi način. Otuda važi izreka 'da se med na medu rađa'", pojašnjava Dmitrov i ističe da pčelari tokom sezone mora da sele svoje pčele sa paše na pašu ako žele da dobiju med, a ukoliko to ne rade neće dobiti ništa.

Povećati subencije po košnici

Iako to naš sagovornik redovno praktikuje i samim tim dobija med, on kaže da prodaja meda u njegovom kraju ide slabo, zato što se med zbog njegove visoke cene smatra luksuzom. U nadi da će brže doći do kupaca on se učlanio i u SPOS. Prošle godine ljudi iz ove orgnizacije su došli da uzorkuju i njegov med. Informacija da je med koji proizvodi vrhunskog kvaliteta nimalo ga nije iznenadila, ali svakako jeste obaveštenje da može da ga proda drugom kupcu i da osim 200 evra koje im duguje za analizu meda nema nikakvu obavezu prema njima.

"Otkupna cena meda na veliko iznosi 4,5 evra. Nama pčelarima se uopšte ne isplati da im prodamo med za toliko malo para", kaže Dimitrov i ističe da je to toliko ponižavajuće ako se ima u vidu da je cena meda samo pre dve godine iznosila 7,5 evra, a da je u međuvremenu sve drastično poskupelo.

Cena meda drastično niža nego pre dve godine

Otuda on ističe da nadležni mnogo toga treba da promene u ovoj oblasti. Oni, po njegovim rečima, uvek treba da budu u kontaktu sa proizvođačima meda kako bi od njih čuli sa kojim problemima se suočavaju i šta treba da urade da pčelari po najpovoljnijoj ceni prodaju svoj med.

On ujedno pozdravlja odluku nadležnih državnih organa da pomažu pčelarima prilikom kupovine opreme za držanje pčela i naglašava da treba da se povećaju i subvencije po košnici i suzbije pojava lažnog meda na našem tržištu.


Tagovi

Proizvodnja meda Pčelinja društva Rade Dimitrov Danica Dimitrov Bagremova paša Subvencije po košnici Stanje u pčelarstvu


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Turšija kakva se samo poželeti može.