Mogući pomor pčelinjih zajednica od gladi - prihranite ih

Dugoročna vremenska prognoza za pčelarstvo nije optimistična. Kišovit i hladan maj, s niskim dnevnim i večernjim temperaturama, nimalo ne prija zajednicama, te iskusni pčelari upozoravaju na mogućnost pomora pčelinjih zajednica od gladi. 

Predsednik Pčelarskog društva "Nektar" Šefik Ćivić, u razgovoru za Agroklub navodi kako su pčele na vrhuncu svog biološkog razvoja te da je i puno mladog legla u košnici koje troši hranu.

"Maj mesec ne bi trebalo da je ovakav i da se pčele moraju dohranjivati, prehranjivati i spašavati. Više ne medi celi dan, od jutra do mraka, u ovom izmenjenom klimatskom režimu biljke mede sat-dva, padne kiša ili produva severac i žlezde koje luče nekrat se zatvaraju se i tog dana je medenje završeno", ističe ovaj pčelar.

U ovakvim vremenskim uslovima, pčele ne mogu da skupe dnevne potrebe za hranom da prežive. Nedavno je zabeležio da je bagrem već pocrneo.

Spasite zajednice

U cilju spašavanja pčelinjih zajednica, napominje, potrebno je sprovoditi određene intervencije, odnosno prehranjivati, na primer, šećernom sirupom.

"Mi smo pretprošle godine, koja je isto imala kišovit maj, svakog dana davali litar šećernog sirupa - kilogram šećera u litar vode, svakoj zajednici i nijedna nije imala ni gram zaliha takvog rastvora u košnici. Znači time se ne može praviti nekakav med, to otpada, već se na ovakav način spašava život zajednicama dok ne prebrode ovaj kritičan period, dok se ne pojavi paša, ne ustali vreme i dok biljke ne počnu da nekratišu", pojašnjava Ćivić. 

Osim šećernog rastvora, ovaj iskusni pčelar navodi da se u hranilice može jednostavno istresti pola kilograma kristal šećera s tim da treba izvaditi pregrada kako bi pčele mogle doći do njega. Takođe, moguće je i koristiti šećerno testo tzv. pogačice.

"To je sve u cilju spašavanja života, da bi se zadržala kritična masa i snaga zajednice za nadolazeće paše jer u ovakvim uslovima matice znaju da prekinu zaleganje jaja, nema novih pčela, a kasnije ni radne snage", napominje.

Ništa od bagrema, ali stiže lipa

Trenutna prognoza ne obećava mnogo kada je reč o ovogodišnjim prinosima meda u bagremovoj ispaši, jednoj od najvažnijih medonosnih biljaka. Uz izuzetke nekih mikrolokacija, klima je ovog proleća skoro ista od Bugarske do Bosne, kaže naš sagvornik, dodavši za ukoliko u narednih dan ili dva, dođe do stvaranja uslova za medenje bagrema, još bi na nekim nadmorski višim lokacijama, gde bagrem kasnije cveta, pčelari mogli ostvariti neki rezultat. 

"Ali nije bagrem jedina ispaša, idu lipe, livade, planinska paša, vlage ima u zemlji i vazduhu, treba nam sunca i opet bi moglo da bude dobro", zaključuje Ćivić uz nadu da će biti dovoljno sunčanih dana.