Od velikih kiša i poplava ima oštećenja na dosta košnica u Zapadnoj Srbiji, a najdrastičniji primer su one u požeškim selima.
Velike štete od proteklih poplava imali su i pčelari. Nabujali potoci su nosili košnice i tamo gde ranije nikada nije bilo ove nepogode. Ljubiša Vučetić iz užičkog udruženja pčelara i bivši predsednik istog kaže da su najviše stradale košnice na teritoriji požeške opštine.
"Najdrastičniji primer je našem članu kome je u požeškim selima nastala potpuna šteta na osam košnica, odnela ih bujica, a 50 košnica su poplavljene. Pored toga što su uništene pčelinje zajednice, a ove što su preživele pitanje je da li mogu da se oporave posle ulaska vode, mulja, gliba u košnicu, uništen je sav med.
Te košnice su bile pune meda jer su tek vlasnici vratili sa paše bagrema", kaže Vučetić i objašnjava da su košnice bile postavljene na mestu gde nikada nije bilo poplave, ali da je potok, koji je udaljen više desetina metara, od velike količine vode nabujao i odneo košnice.
Iako su pokušavali da spasu šta se spasiti može, podizali košnice jednu na drugu, Vučetić kaže da je šteta po jednoj košnici koja je odneta velika uzimajući u obzir celo leglo i po 10 kg meda i procenjuje da je ovom vlasniku šteta oko 12.000 evra. Neke matice su preživele pa su se popele u gornji deo košnice gde je med, ali pitanje je da li će opstati, jer voda koja ih je poplavila možda je donela neke bolesti.
"Taman smo se poradovali da će biti više sunca i cveta, a ružna kiša nastavila je da nas prati tokom celog maja kao i sada u junu neprestano pada. Pčele nisu mogle u potpusnosti da iskoriste ni bagremovu pašu. Lokalne samouprave imaju komisije kojima je potrebno prijaviti štetu, koja je nastala kao i na ostaloj poljoprivredi tokom elementarne nepogode i proglašnjenja vanredne situacije", navodi Vučetić i dodaje da osiguravajuća društva nisu baš voljna da naprave ugovore za osiguranje pčela, jer je to visokorizična i niskoprofitabilna delatnost.
On kaže da je pčelarstvo veoma težak i odgovoran posao koji zahteva mnogo znanja, truda iskustva i veliko ulaganja. Pčelare pogađa i pad otkupne cene meda.
"Svetska previranja i ekonomska kriza bez obzira što nije bilo meda zbog ranijih loših pašnih godina uslovila je pad otkupne cene meda što je paradoks. Prema informacijama pčelara EU uvozi dosta suncokretovog meda iz Ukrajine čiji proizvođači imaju prednost. Ko njih je subvencija evro na prodat kilogram meda i Evropa od njih kupuje med", navodi naš sagovornik, čije udruženje broji oko 150 članova, uz podsećanje da su subvencije kod nas 800 dinara po košnici i da bi ih valjalo pomerati naviše.
Bagremova paša je pri kraju: Česte padavine ometale su medenje
Sada u ovom momentu pčelari će pomoći kolegama koliko-toliko da se oporave.
"Pčelari su uvek solidarni i pomažu jedni drugima. U slučaju štete i sami prikupljamo sredstva i pomažemo kolegama. Samoorganizujemo se i uglavnom trudimo da solidarnost bude na visokom nivou. Dešavalo se ranijih godina da nekom od pčelara izgore košnice na suncokretovoj paši usled paljenja strnjišta i prenosa vatre", kaže Vučetić i dodaje da pored finansijske donacije, neko pokloni satne osnove, saće, paketni roj, ili roj na ramovima, košnice i na taj način pomažu jedni drugima.
Tagovi
Autorka