Potencijali urbanog pčelarstva: U Beogradu cvetaju tri vrste lipe

Urbano pčelarstvo podrazumeva postavljanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada u gradskim sredinama, ali možemo reći da je pravi odgovor ekološki svesnih građana, kompanija i institucija, onih koji su prepoznali značaj pčela u ekosistemu, njenu ugroženost, i koji su odlučili da brinu o pčelama i tako pruže svoj doprinos očuvanju biodiverziteta biljaka, pčela i prirode, piše Energetski portal.

Zašto pčele nestaju? 

Odgovor nije jednostavan, a koliko je situacija ozbiljna govori činjenica da je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) uvrstila neke vreste pčela na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje (European Red List).

Fenomen masovnog i misterioznog nestajanje pčela - Collony Collapse Disorder (CCD), koje se pojavilo u SAD-u 2006. godine i proširilo po svim razvijenim zemljama sveta, naučnici povezuju sa intenzivnom proizvodnjom biljnih monokultura, klimatskim promenama i upotrebom određenih pesticida.

Beograd - grad medonosnog bilja?

Beograd je grad na dve reke, Savi i Dunavu, sa preko 40 uređenih parkova i velikim brojem medonosnih biljaka, autohtonih i introduciranih biljnih vrsta. Pčelarski znalci rado ističu važnost lipe u razvoju i ishrani pčele, a lipov med je mnogima omiljen. U prestonici cvetaju tri sorte lipe: sitnolisna, krupnolisna i srebrnolisna i to čak preko dva meseca.

Beogradska marketinška agencija na krovu objekta postavila košnice

Pariz je primer metropole koja se može da pohavaliti dugom tradicijom urbanog pčelarstva koja seže u 1856. kada su prve košnice postavljene u Luksemburšku baštu i osnovana prva pčelarska škola. Ljubljanski urbani pčelari odavno imaju izuzetno mesto u zaštiti životne sredine svoga grada, podršku raznih institucija u realizaciji obrazovnih programa, a svojim projektom "BeePathNet" značajno su doprineli tome da glavni grad Slovenije ponese titulu Evropske zelene prestonice 2016. godine.

Oslo je, još jedan grad, koji je uspeo da pažljivim planiranjem održivog razvoja, što je podrazumevalo i izuzetnu brigu o pčelama, postane Evropska zelena prestonica 2019.

Podsetimo da je u avgustu 2021. godine pet košnica sa 200 hiljada pčela postavljeno na krovu studentskog doma Vajnabase 19 u Beču. O njima se brine tim lokalnog udruženja pčelara, a očekuje se kako će godišnje proizvoditi oko 60 kilograma cvetnog meda.