Profesor biologije napustio prosvetu i posvetio se pčelarstvu

Nije retkost da se ljudi okreću pčelarenju tek u starijim godinama, neretko kada odu u penziju i to često bude dodatna delatnost. 

Zoran Stojanović iz Kraljeva je do pre petnaest godina predavao biologiju u kraljevačkim osnovnim i srednjim školama, kada je odlučio da se isključivo posveti pčelarstvu. Iz razgovora sa našim sagovornikom, čuli smo da je u poslednje vreme sve veći broj pčelara koji se isključivo time bave.

Na Novom Zelandu usavršio tehniku pčelarenja

Prosvetu napustio 2004. godine 

Prvu košnicu je kupio kako kaže sedamdesetih godina.  Do završetka fakulteta 1984. godine pčelarstvom se bavio amaterski, da bi devedesetih godina započeo profesionalno time da se bavi.

"Prosvetu sam napustio 2004. godine, rešio sam da se u potpunosti posvetim pčelarstvu, bilo je nemoguće sve postići", kaže Zoran. 

Na naše pitanje ima li dosta profesionalnih pčelara, Zoran ističe da je u poslednje vreme to redovna praksa i da se mladi ljudi sve više okreću pčelarstvu. Naš sagovornik ima oko 700 društava, a pored toga ima i registrovani centar za selekciju i odgajivanje matica. Za ovaj obim društava potrebno je da na pčelinjaku konstantno radi 3-4 obučenih ljudi, uz to je neophodna pomoć članova porodice kada ima najviše posla.

"Kod ovolikog obima pčelarenja od aprila do kraja avgusta, odnosno septembra ima najviše posla, tada nemate radno vreme. Zima služi samo za tehničke pripreme. Ako imate 30-50 košnica, možete normalno da organizujete svoje vreme. Profesionalno pčelarenje zahteva veliku posvećenost, jako je bitno da se svaka radna operacija izvodi u određenom trenutku, za šta je neophodno praćenje društava", kaže Zoran.

Pčelari Azbukovice prave vrhunske šećerne pogače

Kako krenuti u pčelarenje?

Nije šablonski posao, potrebno je stalno razmenjivati iskustvo. Tako je na primer prošle godine za Đurđevdan bagremova paša već završena, što nije uobičajeno. Ko nije u kontinuitetu pratio društva, imao je štetu.

S obzirom da je svaki savet od pčelara sa ovolikim iskustvom koristan, pitali smo ga i kako je najbolje započeti bavljenje pčelarstvom. Njegov savet je da je najbolje krenuti od pet košnica, kako bi stekli praksu i znanje o pčelama, ali i ukoliko se zbog grešaka desi uginuće matice ili iz bilo kog drugog razloga dođe do uginuća društva.

Teoretsko znanje se podrazumeva, ima dosta dostupne literature. Pored toga, značajno je pčelarenje započeti uz nekog iskusnog pčelara koji može da vam pruži znanje da steknete praksu.

Prodaja krijumčarenih sredstava za zaštitu bilja i preko društvenih mreža

Falsifikovan med - najveći problem u pčelarstvu

Mnogi pčelari će se složiti da je najveći problem današnjeg pčelarstva - falsifikovani med, na šta ukazuje i naš sagovornik. Falsifikovani med direktno utiče na manji plasman pravog meda i samim tim na smanjenje njegove cene.

Zoran Stojanović kao rešenje vidi maloprodaju i sajmove kao mogućnost za plasman, na kojima je pored plasmana korisno razmenjivati iskustva sa kolegama. Zbog lažnog meda je u poslednje vreme generalno sve manja mogućost za plasman čak i kod velikih otkupljivača meda. Da nije falsifikata, Zoran veruje da bi se i na domaćem tržištu med mnogo više kupovao.

"U ovom poslu ne možete da se obogatite, ali možete pristojno da živite. Želim da moja deca uđu u ovaj posao i da budu još uspešnija od mene. Od pčelarstva možete da pravite jedan uspešan porodični biznis", zaključuje Zoran.