• Reprodukcija matice
  • 20.02.2021. 14:00
  • Grad Beograd, Barajevo

Proizvodnja pčelinjih matica pruža stabilnije prihode?

Pored nedaća koje nas mogu snaći i napora koji se uloži, odgajanje matica i matičnjaka definitivno pruža stabilnije prihode. Volim da kažem da je to moj "vrabac u ruci", smatra pčelar Uroš Aleksić.

Foto: Uroš Aleksić
  • 680
  • 146
  • 0

Pčelarstvo kao grana poljoprivrede deluje zanimljivo mnogima, sve više je ljudi koji ozbiljnije planiraju da se posvete pčelarstvu, međutim, nije veliki broj ljudi koji su upućeni u posao reprodukcije pčelinjih matica. Reč je o poslu koji je usredsređen na selekciju i odabir kvalitetnog genetskog materijala, odgajivanje matičnjaka ali i na negu matica do sparivanja, prenošenja, a takođe i kontrolu kvaliteta.

Uroš Aleksić, pčelar iz Barajeva kod Beograda, mlad je u pčelarstvu - pčelari od 2016. godine, dok je sa presađivanjem larvi i proizvodnjom matica počeo 2018.

"Kao studentu stočarstva, cela priča delovala mi je interesantno, pa sam, uz dimilicu, nož i pčelarsko odelo kupio i iglu za presađivanje larvi. Svakako, značajan podstrek našao sam i u činjenici da je reč o stabilnijem izvoru prihoda u odnosu na proizvodnju meda", objasnio je Aleksić.

Najpre, dobijanje zrelih matičnjaka

Mada je sa presađivanjem i proizvodnjom počeo da radi za svoje potrebe i potrebe prijatelja, naš sagovornik je ubrzo došao na dobar glas - potražnja se razvila lagano, jer se pročulo da je reč o kvalitetnoj ponudi.

Ovaj posao imao nekoliko faza, ali prva predstavlja dobijanje zrelih matičnjaka, i obuhvata pripremu matičnih čaura u kojima se vrše presađivanje, priprema i ishrana odgajivačkih društava, priprema rodonačelničkih društava za dobijanje kvalitetnih larvi, ali i samo presađivanje i iz radilačkog saća u matične čaure, odnosno, veštačke početke matičnjaka.

"Osnova za rad na ovaj način jeste saznanje da se i matična i radilička larva izvode iz oplođenog jajeta i da se u prvih 16 do 18 sati hrane mlečom. Nakon toga, radilička larva biva hranjena smešom mleča, meda, polena i vode, dok se matična larva hrani isključivo mlečom", objašnjava Aleksić i dodaje da pod uticajem ishrane joj se razvijaju reproduktivni organi, što nije slučaj sa radilicom.

Aleksića je ubrzo zapratio dobar glas, jer se pročulo da je reč o kvalitetnoj ponudi

"Matičnjake dobijam prilagođenim Dulitlovim metodom. Ovaj metod dobijanja matičnjaka presađivanjem radiličkih larvi osigurava kontinuiranu proizvodnju iz dana u dan, iz turnusa u turnus."

Oplodnjaci mogu biti naseljeni u minijaturne košnice

Druga faza proizvodnje podrazumeva formiranje oplodnjaka, sparivanje, kontrolu kvaliteta i pakovanje matica za isporuku. Oplodnjak je, zapravo, malo društvo čija je uloga da neguje maticu od izleganja, kako bi u njemu matica mogla da polno sazri, spari se i položi prvo leglo.

"Dve do tri nedelje po dodavanju matičnjaka obavljamo kontrolu sparivanja, sakupljanje matica i dodavanje novog matičnjaka. Oplodnjaci mogu biti naseljeni u minijaturne košnice ili u odeljke izdeljenih nastavaka standardnih košnica", uputio nas je mladi pčelar.

Đorđe Mrkić: Proizvodnja matice je teška poput rada u plasteniku

Budući da kvalitet pčelinjeg društva u najvećoj meri zavisi od matice, bavljenje ovim poslom nije nimalo naivna stvar. Društvo u prirodnim uslovima odgaja novu, mladu maticu u slučaju rojidbe, pod prinudom ako matica strada i u slučaju tihe smene.

"U intenzivnoj pčelarskoj proizvodnji teško je postići zadovoljavajuće rezultate oslanjajući se na prirodne mogućnost pčelinje zajednice. Takođe, na taj način, nemoguće je dobijanje velikog broja kvalitetnih matičnjaka od selekcionisanih matica rodonačelnica."

Više rada po košnici, ali manje "fizikalija"

Kao i svaki drugi posao i ova grana pčelarstva ima svoje dobre i loše strane. U pitanju je veoma odgovoran posao koji zahteva mnogo više rada "po košnici". Da bi se obezbedio kvalitet, neophodno je ispoštovati tržište, biti precizan i pouzdan prilikom isporuke.

"Tačnost je veoma važna, gotovo neophodna jer matica neće čekati u matičnjaku, a kupci su, pri tom, već pripremili društva. To konkretno znači da nekada moram da presađujem larve ili sakupljam matice i po lošem vremenu. Uz to, procenat prijema i sparivanja može da varira u zavisnosti od vremenskih ali i pašnih prilika", uputio nas Aleksić.

Proizvodnja matice je vrlo odgovoran posao, smatra Aleksić

Dobra stvar kod bavljenja reprodukcijom pčelinjih matica je to, što iako ima više rada oko jedne košnice nego što je slučaj kod standardnog pčelarstva i proizvodnje meda, manje je "fizikalija".

"Pored nedaća koje nas mogu snaći i napora koji se uloži, odgajivanje matica i matičnjaka definitivno pruža stabilnije prihode. Volim da kažem da je to moj 'vrabac u ruci'. U šali kažem da je bolje živeti od pčelara nego od pčela".

Kupci se vraćaju i povedu još nekog

Ipak, iako su bolji prihodi nezanemarljiva stavka, našeg sagovornika najviše motiviše strast, a potom i kvalitet koji je prepoznat. Mreža zadovoljnih kupaca se širi, što potvrđuje informacija da je prvi turnus matičnjaka za ovu godinu, koji će biti isporučene 25. aprila prodat još 10. oktobra prošle godine.

"Moji kupci se svake godine vraćaju i dovedu još nekog kolegu. Iskreno, sad ne mogu da zamislim svoje pčelarenje bez ovog dela proizvodnje - uđe to u krv čoveku. Pošto sam rešio da pokušam da živim od pčelarstva, nije dovoljno da imam samo jedan proizvod, ali ovo mi je primarni posao jer ne mogu da čekam da zamedi i da se nadam da neće pasti kiša baš u tih desetak dana paše", naglasio je ovaj pčelar.

Važno je obezbediti kvalitetnu hranu za odgajivačka društva

Kad je o finansijama reč, neizostavno je pomenuti i neophodna ulaganja, a ona su, u ovom slučaju veća od od društava koja idu na pašu. Takođe, kod društava koja su u selekciji može biti smanjena produktivnost jer se na njima ne vrše baš sve apitehničke mere kao kod ostalih društava, kako bi se stekla što realnija slika o njihovom fenotipu.

"Odgajivačka društva se ne sele, ali im je važno obezbediti kvalitetnu hranu tokom cele godine. Zato kada se uračunaju finansijska ulaganja i rad, posao jeste isplativ. Odgajivačko društvo u prosečnoj sezoni zaradi i više nego što bi zaradilo društvo koje ide na med u odličnim uslovima. Međutim, sa pašama je uvek pitanje: kada će uslovi biti odlični?", skrenuo je Aleksić pažnju na pravo pitanje s kojim muku muče gotovo svi pčelari.

Očuvati naše autohtone rase

Za kraj razgovora sagovornik se osvrnuo na stanje kod nas u pčelarstvu zaključujući da može da bude dosta bolje, i setio se reči svog prijatelja koji tvrdi da u Srbiji sve postoji, osim lošeg pčelara.

Bakfast ili karnika - šta misle pčelari?

"Mnoge kolege za neuspeh krive genetiku, a malo kada razmišljaju o svojim mogućim greškama. Problem je i što imamo pčelare koji ilegalno uvoze druge rase pčela ili hibride, na taj način 'prljaju' našu autohtonu rasu. Imam utisak da je naša authotna Apis Meliffera Carnica cenjenija u svetu nego kod nas", kaže naš sagovornik i dodaje da bismo zato morali da se pozabavimo selekcijom i očuvanjem naše autohtone rase pčela.


Foto prilog


Tagovi

Proizvodnja matice Uroš Aleksić Matičnjak Društvo pčela Prodaja


Autorka

Aleksandra Idvorjan

Više [+]

Zaljubljenik u književnost, zelenilo proleća, vrelinu letnjeg sunca i reku Tisu.