• Trovanje pčela
  • 17.04.2019. 14:30

Sačuvajmo pčele: U poslednje dve nedelje više od 100 slučajeva pomora pčela

U poslednje dve nedelje u Srbiji je primećeno više od 100 slučajeva pomora pčela, na pčelinjacima koji broje od 30 do 150 košnica, podaci su Udruženja "Sačuvajmo pčele". Poslednji slučaj u nizu je iz sela Prilike kod Ivanjice gde je pčelaru Aci Vujović potpuno otrovan pčelinjak u Mrčajevcima sa 96 pčelinjih društava.

Foto: Dejan Marković
  • 4.251
  • 882
  • 0

Pčelaru  Aci Vujović iz sela Prilike kod Ivanjice potpuno je otrovan pčelinjak u Mrčajevcima sa 96 pčelinjih društava. Kako je rekao za naš portal dugo godina se bavi pčelarstvom ali ovakvog pomora do ove godine nije bilo. 

U poslednjih deset godina po informacijama sa kojima raspolaže Udruženje "Sačuvajmo pčele" u Srbiji je povećan broj slučajeva pomora pčela. Prva pojava masovnog trovanja na poljima u Vojvodini zabeležena je 2009. godine. U tom Udruženju napominju da nam medonosna pčela čitavu deceniju ukazuje na situaciju prekomerne i nepravilne upotrebe pesticida, jer njeno trovanje na našim poljima i u našim voćnjacima upravo toliko i traje. Razlika je bila isključivo u lokalitetu dešavanja kao i intenzitetu potrovanih pčelinjih društava.

Pčelari ne žele da se zameraju voćarima 

Ni ove godine situacija nije ništa bolja. Naime pre samo 15 dana pčelari u Pomoravlju suočili su se sa ovim problemom, a kako smo već pisali jednom od njih je od 60.000 pčela po košnici, nakon pomora, ostalo oko 25.000. 

Pomor pčela u Pomoravlju zbog nepropisnog korišćenja pesticida

Po rečima Dejana Markovića iz Udruženja "Sačuvajmo pčele" problema ima u čitavoj Srbiji. 
"Od 25. marta do 10. aprila primećeno je oko 100 slučajeva pomora pčela, dok je broj zvaničnih prijava inspekcijama i nama daleko manji iz raznoraznih razloga pčelara. Najveći problem je protivzakonita upotreba pesticida. Ipak s druge strane imate i pčelare koji ne žele da prijave voćare, tako da se sve završi na materijalnom gubitku, a problem je daleko širi", upozorava Marković. 

Pčelari kako je dalje pojasnio ne žele da prijavljuju voćare, jer ne žele da im se zameraju i ta praksa traje godinama unazad."Prošle godine je jednom čoveku u Vojvodini otrovano dosta košnica, ali on nije želeo da se zamera voćaru,jer godinama dovodi pčele na ispašu na njegov deo zemljišta. Pokupio je pčele i sve je ostalo na tome", kaže naš sagovornik.

Krijumčarenje pesticida i putem interneta

S druge strane stručnjaci podsećaju da je zakonom zabranjeno prskanje voća u vreme cvetanja preparatima koji su otrovni za pčele. Ipak ni to nije dovoljno da se spreči trovanje.

Međutim Srbija ima još jedna ozbiljan problem, a to je krijumčarenje pesticida i to putem interneta.
Nedavno je održan sastanak sa načelnikom fitosanitarne inspekcije Nenadom Milojevićem na kome su prisustvovali i ostali šefovi svih regiona i Marković iz Jagodine. Na sastanku je bilo reči o krijumčarenju sredstava za zaštitu bilja, neretko i falsifikovanju, proizvedenom na Dalekom istoku, koji su pronašli put do naše zemlje i naših poljoprivrednika.

Naši poljoprivrednici ovim sredstvima rade tretman semena uljane repice i suncokreta. Prodaja se odvijala preko društvenih mreža i foruma koji se bave poljoprivrednim temama.

"Aktivisti Udruženja Sačuvajmo pčele su ovakve slučajeve prijavljivali Upravi za visoko tehnološki kriminal. Međutim u poslednje vreme krijumčari su svoju trgovinu organizovali na drugačiji način koristeći aplikaciju viber na Android telefonima, praveći grupe koje se lako šire i imaju više hiljada članova iz svih krajeva zemlje," kaže Marković. 

Pčelaru Aci Vujović iz sela Prilike kod Ivanjice potpuno je otrovan pčelinjak u Mrčajevcima (Foto: Dejan Marković)

Potrebna izmena zakona i oštrije kazne 

Naš sagovornik kaže da je potrebno izmeniti zakone u onom delu gde je poljoprivrednik tretman semena uradio krijumčarenim sredstvom za zaštitu bilja, koji po prirodi stvari moraju biti krivično, a ne prekršajno gonjeni. 

"Kada se radi o pronalaženju krijumčarenih sredstava i njihovoj prodaji to nije u nadležnosti fitosanitarne inspekcije. Fitosanitarna inspekcija će iz tog razloga utvrditi da li je seme tretirano neonikotinoidima, a zatim proslediti prijavu kriminalističkoj policiji koja će utvrditi od koga i gde je poljoprivrednik kupio to sredstvo za tretman semena", kaže naš sagovornik. 

Ovo je ogroman problem napominje on i potrebno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova u Srbiji oformi poseban sektor specijalizovan za ekološki kriminal iz mnogo razloga. "Ekološki kriminal multiplicira, te tako po našem predlogu i tretman semena industrijskih biljaka upravo ovakvim sredstvima spada u razvijeniji deo Ekološkog kriminala na našoj teritoriji, kojim se godinama izazivaju masovna trovanja medonosnih pčela. Nama je potreban direktan kontakt sa konkretnim zaposlenim u MUP-u RS na ovoj problematici, kako bi sa terena direktno elektronskom poštom ili pozivom na određen broj telefona prijavljivali krijumčare i druge oblike kupoprodaje opasnih materija", kaže on.

Udruženje: Apoteka dužna da izda gotovinski račun 

Takođe u Udruženju "Sačuvajmo pčele" traže da prilikom kupovine pesticida, apoteka bude dužna da izda gotovinski račun na ime kupca. Tako bi prodavnice tih sredstava imale bazu podataka korisnika kupaca. Dok bi u kontroli poljoprivrednik bio dužan da inspektoru pokaže račune o kupovini tih sredstava. Time bi se zaključilo ko je šta od sredstava kupovao legalno. Ukoliko nema račune to bi značilo da je sredstva kupovao na crnom tržištu.

Pčelari iz Istre, Dalmacije i Slavonije prijavili pomor pčela 

Ni situacija u susednim državama nije bolja, jer su pčelari iz Istre, Dalmacije i Slavonije prijavili u poslednjih mesec dana pomor pčela u njihovim košnicama. Kako su tamošnji mediji preneli stručnjaci upozoravaju da je, uz visoke temperature, uzrok možda i prekomerna upotreba pesticida u poljoprivredi. Kažu da su visoke temperature u februaru zbunile pčele da je došlo proleće, te nisu mirovale, nego su izlazile iz košnica i instiktivno htele da obavljaju svoj zadatak.


Tagovi

Pčele Med Pomor pčela Aco Vujović Dejan Marković Udruženje Sačuvajmo pčele


Autorka

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi