Selekcija pčela otpornih na varou efikasna, ali skupa?

Pčele su već nekoliko godina pod velikim stresom zbog intenziviranja poljoprivredne prakse, ali i klimatskih promena kao i globalizacije koje im donose nove bolesti. Među njima je i parazitska grinja Varroa destructor koja dovodi do smrti većine zaraženih zajednica u roku od nekoliko meseci ako se pčele na leče.

Od svog dolaska u Evropu kasnih 1970-ih varoa napada većinu kolonija i predstavlja najveću pretnju od strane patogena za medonosne pčele i sektor pčelarstva širom sveta. Studija koju je ove nedelje objavila Evropska komisija pokazuje da su neke pčele sposobne da razviju odbranu i prežive zarazu od ovih grinja. Kako se ta sposobnost može preneti na sledeću generaciju, pčelarima je otvorila mogućnost posebnog odabira i uzgoja otpornih jedinki.

Iako selekcija funkcioniše, ona je skupa. Stoga se u zaključku ove studije pod nazivom "Restrukturiranje lanca medonosnih pčela i programa za uzgoj i selekciju otpornosti na varou" navodi da bi uspeh uzgojnih programa zavisio doslednom višegodišnjem razvoju, kao i od nivoa finansiranja.

Broj košnica u EU kontinuirano raste

Za vreme njenog sprovođenja naučnici su istraživali mogućnosti povećanja otpornosti komercijalno dostupnih medonosnih pčela na varou selektivnim uzgojem. Takođe, analizirani su načine za poboljšanje pristupa pčelara otpornim jedinkama. Prikazano je da selekcija može biti efikasna, što bi trebalo da smanji lečenje pčela farmaceutskim proizvodima.

Inače, broj košnica u Evropskoj uniji kontinuirano raste. Tako je 2020. bilo njih približno 19 miliona i to kod 615.000 pčelara.

Prema podacima EK, na području EU proizvodi se približno 275.000 tona meda, što ju čini drugim najvećim proizvođačem i to nakon Kine koja proizvodi skoro duplo više (500.000 tona).

Zemlje članice koje proizvode najviše su Rumunija, Španija, Mađarska, Nemačka, Italija, Grčka, Francuska i Poljska, a zanimljivo je to da se one uglavnom nalaze u južnoj Evropi gde su i povoljniji uslovi za pčelarstvo.

Prednjači uvoz iz Ukrajine

Dakle, proizvodnja u EU porasla je za 15 odsto tokom poslednjih pet godina, ali Unija još uvek ne proizvodi dovoljno za svoje potrebe. Samoodrživost je na oko 60 odsto, a najveći je uvoz iz Ukrajine i to oko 30 odsto i Kine 20 odsto.

Međutim, osim meda EU proizvodi i razne druge pčelinje proizvode poput propolisa, matične mlečni i pčelinjeg voska.

Da li je moguće da Srbija ima preko milion i po košnica?

Smatra se da u Srbiji postoji 30.477 pčelara koji poseduju preko 1.550.000 (1.552.818) košnica. Počev od oktobra 2019. godine, kada je počela registracija prostorija u domaćinstvu po novim propisima, do danas, registrovano je ukupno 1.887 objekata za vrcanje, čuvanje i pakovanje meda.