SPOS: Potrebna globalna strategija za zaštitu pčela

U Srbiji se pčelarstvom bavi oko 15.000 pčelara, koji poseduju oko 1,2 miliona košnica. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u srpskoj poljoprivredi za oko 450 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra, procene su Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom, sto puta je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Utvrđeno je da pčele povećavaju prinose voćaka i to; jabuka, šljiva, krušaka, trešanja i višanja za oko 60 odsto, suncokreta za 40 odsto, semena deteline za oko 70 odsto, a plodove i semenje raznog povrća za više od 70 odsto. 

Više od 20.000 štetnih agenasa

Pesticidi su proizvod hemijske industrije i predstavljaju u izvesnom smislu zagađivače koji su štetni ako se ne primenjuju u tačno propisanim količinama, vremenu i na odgovarajuši način. Oni zagađuju vodu, zemljište i biljne proizvode i time izazivaju bolesti kod ljudi i životinja. Nekontrolisana i prekomerna upotreba pesticida izaziva mnogobrojne štetne posledice. Danas se u poljoprivrednoj proizvodnji protiv više od 20.000 štetnih agenasa vodi borba sa više od 800 registrovanih preparata pesticida, na bazi 400 i više aktivnih suptanci, od kojih su oko 150 insekticidi.

Slab odziv za peticiju da se zaštite pčele Srbije

Zbog toga, ovaj savez i druge institucije često kroz medije podsećaju poljoprivrednike, u prvom redu ratare i voćare, o adekvatnoj primeni sredstava za zaštitu bilja. Naročito je naglašeno da je zabranjena upotreba insekticida tokom cvetanja, onih koji su opasni za pčele. Preporuka je da se pomenuta sredstva, ukoliko za to postoji potreba, primenjuju jedino kasno uveče ili noću.

Evropska komisija je 27. aprila 2018. godine većinom glasova donela odluku o potpunoj zabrani upotrebe tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotianidin, imidakloprid i tiametoksam), insekticida koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) predstavljaju rizik za pčele. Za predlog zabrane upotrebe glasalo je 18 zemalja, među kojima su i najveće zemlje članice EU, dok su protiv bili predstavnici Mađarske, Rumunije, Danske i Češke.

Šta sve ugrožava pčelu?

Vlada Republike Srbije, navodi se na sajtu SPOS-a, nizom je mera značajno doprinela razvoju i unapređenju pčelarstva u Srbiji, što se ogleda kroz opredeljenje da se sve veći broj mladih opredeljuje za bavljenje pčelarstvom, kao i u povećanju broja košnica i podizanju produktivnosti po košnici pčela.

Pripremite pčele za bagremovu pašu

U sаdаšnjim okolnostimа, kаdа u velikoj meri život pčela ugrožаvаju nаjnovije poljoprivredne tehnologije, klimаtske promene, GMO, snažni pesticidi, širenje bolesti, štetočine i prirodni neprijаteljа pčela, postoji potrebа dа se rаzvije globаlnа strаtegijа zа zаštitu pčela. Uvereni smo da ćemo u tome imati snažnu podršku svih naroda i svih država sveta.