• Med
  • 27.11.2018. 10:15

Stojanovići vrcaju najbolji suncokretov med

Pčelar Miroslav Stojanović iz Vlasotinca, mlad po godinama, ali iskusan u radu, dobitnik je priznanja za najbolji med iz Srbije u klasi suncokret.

Foto: Pešić foto-video
  • 1.598
  • 260
  • 1

Miroslav Stojanović (32) iz Vlasotinca pčelarstvom se bavi od 2003 godine. Član je Udruženja pčelara iz ovog mesta od samog početka bavljenja pčelarstvom. U radu sa pčelama ima nesebičnu pomoć supruge Milene, a želja im je da i nihova deca nastave da se bave ovim, kako kažu, plemenitim poslom. Pčela zna višestruko da vrati i nagradi sav trud koji pčelar ulozi, tvrdi Stojanović, koji ima 57 pčelinjih društava u košnicama DB tipa.

"Sebi sam postavio neke kriterijume i smernice, kojih se pridržavam i danas, posle toliko godina bavljenja pčelarstvom i druženja sa prirodom. Krajnji proizvod, u ovom slučaju med, mora biti vrhunskog kvaliteta i samo kao takav može da dođe do potročača. Mnogo se toga promenilo od tada do danas, kako u klimatskim uslovima, tako i u samom načinu i pristupu pčelama. Tereni za pašu su sve siromašniji, godine ili sušne ili kišovite. U praksi je često slučaj da pčele sakupe iz prirode minimalne količine meda, čak neretko i manje od njihove dnevne potrebe za hranom. Tada je zadatak pčelara da se potrudi da održi svoja pčelinja društva uvek na vrhuncu snage, jer samo jaka i zdrava društva mogu adekvatno da iskoriste pašu i obezbede viškove meda", ističe Stojanović.

Budućnost pčelarstva "na točkovima"

Ovaj iskusni pčelar u početku je pčelario isključivo stacionarno, a pre nekoliko godina napravio je kontejner za transport, odnosno selidbu pčela. Smatra da je budućnost pčelarstva "na točkovima": "Za sada pčele selim samo na pašu suncokreta. U narednom period imam nameru da iskoristim blizinu Vlasinskog jezera i da pčele selim na naše najlepše jezero u Srbiji, u oazu mira i tišine i bekrajno čistu prirodu na Vlasini".

Selidba
Miroslav ima kontejner za transport pčela

Koristi med kao hranu da ga ne bi koristio kao lek

Stojanović trenutno u ponudi ima bagremov i suncokretov med, ali ne želi da izdvaja nijedan kao najbolji ili najukusniji, jer smatra da su podjednakog kvaliteta. "U mom domu med je neizostavni na trpezi. Naravno, treba ga jesti u svakoj prilici. Samo redovnom upotrebom možemo iskoristiti sve blagodeti koje med ima na pravilan rast i razvoj organizma. Postoji jedna lepa izreka koja kaže - koristi med kao hranu, da ga ne bi koristio kao lek", podseća pčelar.

Jedan deo proizvodnje Stojanović predaje velikim otkupljivačima, a izvesna količina se proda i na kućnom pragu.  Taj vid prodaje se u ovom kraju zove prodaja na teglu. Naravno, deo meda ova porodica podeli prijateljima i rodbini. Kako kaže Miroslav, želja mu je da sa svojim medom izađe na tržište i da kvalitetom proba da pronađe svoje mesto pod suncem.

Najbolji med iz Srbije u klasi suncokret

Pčelar, mlad po godinama, ali iskusan u radu, dobitnik je priznanja za najbolji med iz Srbije u klasi suncokret. Takmičenje je organizovalo Srpsko drustvo za testiranje i ocenjivanje meda.

"Suncokretov med je prijatnog ukusa, a u sebi sadrži dosta cvetnog praha. To je veoma kvalitetan med i cenjen je u svetu. Kod nas, čini mi se, nepravedno je omalovažavan i zapostavljen zbog činjenice da se brzo ukristališe. U narodu je poznat kao ušećeren med. Moramo obrazovati potrošače da ovo svojstvo meda nije mana, već naprotiv - jedino pravi prirodni med može da kristališe", napominje Stojanović.

Pored ovog velikog priznanja, on i supruga zaslužili su još nekoliko značajnih priznanja i medalja za kvalitet meda.

"Na Novosadskom sajmu poljoprivrede naš bagremov med berba 2017 dobitnik je srebrne medalje za kvalitet. Na međunarodnom takmičenju u Sloveniji, gde je učestvovalo 102 proizvođača iz pet zemalja, naš suncokretov med ocenjen je zlatnom medaljom za kvalitet. Supruga je učestvovala ove godine takođe na međunarodnom takmičenju meda u Novom Sadu, koje je organizovao inovativni klaster 'Panonska pčela', te je na ovom takmičenju dobila dve zlatne medalje za kvalitet", navodi Miroslav.

Priznanje
Priznanja kao obaveza

Dodaje da su priznanja vrhunac njihovog dosadašnjeg bavljenja pčelarstvom, koja ih ujedno obavezuju da nastave sa ovakvim načinom rada, koji daje vrhunske rezultate.

Šta je dobro, a šta loše u srpskom pčelarstvu?

Kako smatra, pčelarstvo u Srbiji je na prekretnici.  Napominje da je važno menjati svest o klimi, ali i da je potrebno obrazovati pčelare, ali i voćare da smanje upotrebu insekticida, koji se kod nas često koriste bez ikakvog reda i bez pravila pa su u velikoj meri uzrok guitaka koje svaki pčelar ima. 

Medonosne biljke koje bi trebalo da gajite

"Naša zemlja je bogom dana za pčelarstvo. Naš med je visokokotiran i cenjen u svetu. Trebalo bi to da iskoristimo. Takođe, važno je da se vrši sadnja medonosnog bilja. Pojedini tereni su prenaseljeni pčelama za vreme paše, što doprinosi smanjenju prosečne količine meda po košnici, a pored toga, još opasnija je mogućnost širenja bolesti", kaže Miroslav Stojanović

Dodaje da je veoma zanačajan problem i kvalitet satnih osnova. Kako napominje, pod ovim nazivom se u prodavnicama pčelarske opreme može kupiti "sve i svašta". Naravno, med sumnjivog kvaliteta je još jedan problem, čijim bi se rešavanjem pčelarima omogućila fer tržišna utakmica.

Foto: Miroslav Stojanović


Tagovi

Miroslav Stojanović Milena Stojanović Vlasotince Suncokretov med Bagremov med Košnice DB tipa Najbolji med


Autorka

Aleksandra Kekić

Aleksandra Kekić

Urednik portala, diplomirani novinar i ljubitelj prirode. Omiljena izreka: Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.