Svaki treći zalogaj koji konzumiramo zavisi od pčela, a sve ih je manje!

"Ako pčele nestanu sa planete Zemlje, čoveku kao vrsti ostaje još oko četiri godine života", svojevremeno je izjavio naučnik Albert Ajnštajn. Bez pčela nema oprašivanja, a to znači da ne bi bilo plodova, samim tim ni hrane, pa ni ljudi.

Iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), napominju da se danas broj pčela, oprašivača i mnogih drugih insekata smanjuje. Zato, ovaj dan pruža priliku svima nama, da promovišemo radnje koje će zaštititi i unaprediti oprašivače i njihova staništa, poboljšati njihovu brojnost i raznolikost i podržati održivi razvoj pčelarstva.

Današnji dan, 20.maj, proglašen je Svetskim danom pčela, a učinile su to Ujedinjene nacije 2017. godine, birajući datum kada se rodio slovenački pčelar Anton Janša, 1734. godine.

One su čuvari našeg lanca ishrane

Janša je bio začetnik modernog pčelarstva, a tradicija pčelarstva u njegovoj porodici seže duboko u prošlost. On je bio i prvi pčelarski učitelj na bečkom carskom dvoru. Janša se 1766. upisao u prvu pčelarsku školu u Evropi. Upravo je Slovenija predložila da se Svetski dan pčela obeležava 20. maja svake godine. Time su značajno naglasili važnost pčela i sistema oprašivanja za ekosistem.

“Pored poslastice, meda, koji se nalazi u košnicama i koju ljudi vekovima koriste, često se zanemaruje činjenica da je osnovna funkcija pčela oprašivanje. Oko 80 odsto biljaka koje koristimo u ishrani direktna je posledica oprašivanja od strane pčela”, kaže predsednik Saveza udruženja pčelara Kantona Sarajevo Edin Pašić.

Ovo jasno ukazuje i da poljoprivreda zavisi upravo od pčela. Jednostavnije rečeno, svaki treći zalogaj koji konzumiramo u svojoj ishrani zavisan je od njih. One daju neprocenjiv doprinos ekosistemima širom sveta. Različiti plodovi, jemenke, voće i bobice koje jedu životinje, ptice, mali sisari, takođe potiču od biljaka koje oprašuju pčele.

"Ovo nam pokazuje važnost pčela, jer su one čuvari našeg lanca ishrane i biodiverziteta. Maj je mesec pčela kada dolazi do intenzivnog buđenja prirode i kada pčele posećuju mnoštvo različitih cvetova u sakupljanju nektara", dodaje Pašić.

Poruka iz FAO

Pčele i drugi oprašivači ključni su za naše postojanje, održavanje poljoprivrede i bioraznolikosti širom sveta. Sa više od 20.000 vrsta pčela i raznim drugim divljim oprašivačima, suočavaju se sa izazovima ljudskih aktivnosti, kao što su gubitak staništa, upotreba pesticida i klimatske promene.

Kao priznanje ključnoj ulozi koju mladi mogu odigrati u borbi sa izazovima s kojima se pčele i drugi oprašivači suočavaju, Svetski dan pčela 2024. usredsređen je na temu "Pčela u saradnji sa mladima". Ova tema naglašava važnost uključivanja mladih u pčelarstvo i napore za očuvanje oprašivača, prepoznajući ih kao buduće vođe naše okoline.

Ne hranite pčele šećerom!

"Ovogodišnja kampanja ima za cilj da podigne svest mladih i ostalih, o bitnoj ulozi pčela i drugih oprašivača u poljoprivredi, ekološkoj ravnoteži i očuvanju bioraznolikosti. Uključivanjem mladih u pčelarske aktivnosti, obrazovne inicijative i napore zagovaranja, možemo nadahnuti novu generaciju vođa zaštite okoliša i osnažiti ih da pozitivno utiču na svet", poručuju iz FAO.

Podsticanje raznolikijih poljoprivrednih sistema i smanjenje zavisnosti od otrovnih hemikalija može olakšati povećano oprašivanje. Ovaj pristup može poboljšati kvalitet i količinu hrane, pogodujući i ljudskoj populaciji i ekosistemu.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor