U SAD oprašivanje useva isplativije od proizvodnje meda

Prosečna potrošnja meda u SAD se udvostručila od 1990. godine. Cene su pratile porast tražnje, ali domaća proizvodnja nije. Tako je 2016. godini proizvedeno 73.000 tona meda - 35% manje nego pre 20 godina. To je prodavce meda podstaklo da ga razblažuju jeftinijim sirovinama, kao što su kukuruzn sirup, pirinčani i onaj od repe. Tako je danas med treći najfalsifikovaniji proizvod, iza mleka i maslinovog ulja, prenosi SPOS.

Med treći u svetu po falsifikovanju

Sofisticirani falsifikatori

SAD uvozi puno meda - 203.000 tona u 2017. godini. Gotovo polovina uvoza dolazi iz Azije, ali i iz Argentine, Brazila, Kanade, Meksika i Urugvaja. Prevaranti često med prikupljaju prerano, te ga ostavljaju tečnim, sa visokim sadržajem vode. Međutim, falsifikatori su postali sofisticirani, pa je sada takva i tehnologija. Koristi se nuklearna magnetna rezonanca, koja osim provere više od 40 neprirodnih supstanci, može da utvrdi i geografsko i botaničko poreklo meda.

Oprašivanje useva donosi više novca

Unosniji posao od proizvodnje meda u ovoj zemlji postalo je - oprašivanje useva. Džin Brendi, pčelar iz severne Kalifornije, ima 40 godina iskustva u pčelarenju. Sada više zarađuje od svojih pčela od oprašivanja, nego od prodaje meda koje one proizvedu. Tokom februaru i marta, kada cveta badem, njegove pčele, zajedno sa 30 milijardi drugih, pripremaju se za oprašivanje 1,3 miliona hektara. Zarada je od 180-200 dolara (od 18.000 do 20.000 dinara) po jednom društvu, odnosno četvorostruko više nego pre 10 godina.  Drugi usevi, kao što su maline, kupine, trešnje, dinje i jabuke, nisu toliko isplative za oprašivanje.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor