• Kristalisanje meda
  • 15.08.2021. 16:00
  • Zapadnobački okrug, Vojvodina, Sivac, Kula

Zašto pčelari ne rade dekristalizaciju meda?

Tatjana Mrdak nakon dvadeset godina rada ima pčelinjak koji broji oko 120 košnica, iskustvo i znanje koje rado deli sa drugima. Kupcima objašnjava zašto je bolji kristalisan med i koliko mogućnosti daju pčelinja društva.

Foto: Tatjana Mrdak
  • 2.478
  • 532
  • 0

Pre tačno 20 godina Tatjana Mrdak iz Sivca kod Kule počela je da se bavi pčelarstvom i to sasvim slučajno dolaskom jednog roja u njenu baštu. Vreme je pokazalo da će joj taj roj koji je smestila u pozajmljenu košnicu potpuno promeniti život.

O ovoj grani agrara ništa nije znala, ali je od pčelara iz svog mesta Miroslava Delića i Stanka Golubovića naučila mnoge tajne ovog posla tako da danas ima oko 120 LR košnica, ogromno iskustvo i sticano znanje, dopunjavano na predavanjima, razmenom mišljenja, stalnim usavršavanjem.

Već dve godine nema čistog bagremovg meda

Mrdakova kaže da je za uspešno pčelarenje neopodno seliti košnice, tako da u aprilu, pčele seli u voćnjak kod Nove Crvenke na oprašivanje višnje, a odnedavno su tu zasađene kruške i šljive. Zatim dolazi period cvetanja uljane repice i selidba na polja oko Stare Moravice. Zatim, aktuelna je bagremova paša - ranije je odlazila na obronke Cera i u okolinu Valjeva, a ove godine zbog vremenskih prilika i nepredvidivosti cvetanja pčelinjak je ostavila na domaćem terenu do početka cvetanja suncokreta.

Za uspešno pčelarenje neopodno seliti košnice, smatra Mrdakova

"Već dve godine nemam čist bagremov med jer se meša sa uljanom repicom, ali to je fantastično dobar med za koji stručnjaci kažu da čisti jetru, dobar je za prostatu, pun je polena, bele je boje i ponekad su kupci nepoverljivi ali kada ga jednom probaju uvek ga koriste", kaže Mrdakova.

Kristalizacija je prirodno svojstvo meda

Iako se na tržištu uglavnom nudi tečni med koji kao takav traže kupci, naša sagovornica, ne radi dekristalizaciju jer smatra da je upravo kristalizacija prirodno svojstvo meda i kao takav ima pravi prirodan ukus i kvalitet i zadržava sva lekovita svojstva.

Ona kaže da osim meda iz košnice može da se uzme mnogo dobrih i korisnih stvari kao što su, polen, propolis, vosak, perga, pčelinji otrov, matični mleč, potpuno zdravi pirodni proizvodi, a mogu se prodati matice, rojevi.

"Roditelji treba da znaju da kašičica kristalizovanog suncokretovog meda čisti grlo, nekoliko kapi propolisa ima odlično antibakterijsko dejstvo, a na bazi meda se prave brojni kozmetički preparati."

Kristalisani med ima pravi prirodan ukus i kvalitet

Nedavno je uz pomoć Novosadskog humanitarnog centra izradila etikete i logo pčelinjaka, a dobila je i veterinarski RS broj. Ova pčelarka kaže da je bitna prepoznatljiva ambalaža na kojoj su podaci o pčelinjaku, ali je presudno i poverenje kupaca koji se dobrom proizvodu uvek vraćaju.

U planu i api komora

Takođe, kaže da je, tek nakon pet do šest godina pčelarenja spoznala suštinske stvari i da tokom proleća i leta radi, a u zimskom periodu, čita, uči, posećuje predavanja i tako objedinjuje teoriju i praksu. Zato je njena porodica nedavno kupila salaš gde će pčele zimovati, a planira da napravi api komoru obzirom da zvuk zujanja pčela doprinosi opuštanju i relaksaciji, a vazduh iz košnice ima lekovito dejstvo.

Planira da organizuje svojevrsni edukativni centar za decu kako bi im približila svet pčelinjih zajednica gde sve funkcioniše besprekorno, a sad rado svojim iskustvom i znanjem govori svima šta pčelarstvo može da promeni u životu jedne žene.

Pčelinja klinika sa apikomorama i u okviru turističke ponude

"Muž mi pomaže, a ja obavljam glavni deo posla i ovaj radni staž u pčelinjaku ne bih menjala ni za šta na svetu", kaže Mrdakova.

I posle uboda nije odustala

Naša sagovornica na kraju napominje da oni koji započinju ovaj posao treba da znaju da ubod pčele može da bude samo neugodan ali da kod onih koji su alergični izazove ozbiljne komplikacije kada je potrebno hitno lečenje.

"Bez obzira što sam nakon uboda pčela gubila svest, imala mukotrpne reakcije, nisam odustala. Slušam savete prim. dr Vidoja Kulića, specijaliste pulmologa, iskusnog pčelara i ne pomišljam da odustajem jer mnogo više prednosti nego mana sa sobom nosi ovaj posao koji se uvek obavlja na svežem vazduhu", kaže na kraju Tatjana Mrdak, koja je inače predsednica pčelarskog društva u Sivcu i ambasadorka pčelarstva u SPOS-u, ali i prva žena u istoriji Saveza pčelarskih organizacija koja je postala član Izvršnog odbora ove organizacije.


Tagovi

Kristalisanje meda Dekristalizacija Tatjana Mrdak Apikomora Ubod pčele Žene u pčelarstvu


Autorka

Rada Milišić

Više [+]

Novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.