Blago porasle cene hrane u svetu - gde su žitarice u toj priči?

Cene hrane blago su porasle prošlog meseca, a razlog je poskupljenje mesa, biljnih ulja i žitarica, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacilja (FAO).

Jedna namirnica najviše poskupela 

Indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih proizvoda porastao je u aprilu za 0,3 odsto u odnosu na mart. Tog meseca je korpa prvi put na mesečnom nivou, od septembra 2023., poskupela za 1,1 odsto. 

Cene hrane porasle nakon sedam meseci pada - najviše zaslužne tri kategorije

U odnosu na prošlogodišnji april cene su bile niže za 9,6 odsto.

Najviše je poskupelo meso, za 1,6 odsto u odnosu na mart, a prednjačilo je živinsko, goveđe i ovčije meso.

Blago su poskupele i žitarice i biljna ulja, za 0,3 odsto. Cene pšenice su se stabilizovale, a razlog je taj što je konkurencija glavnih izvoznika smanjila brigu zbog nepovoljnih uslova uzgoja u pojedinim delovima Evropske unije, Rusije i SAD-a.

Rasla je cena i kukuruzu budući da se snažna potražnja poklopila s logističkim problemima u Ukrajini zbog oštećene infrastrukture, a tu je i zabrinutost za brazilsku proizvodnju. Pirinač je pojeftinio za 1,8 odsto, uglavnom zahvaljujući dobroj žetvi u Indiji. 

Što je pojeftinilo? 

Šećer je pojeftinio za 4,4 odsto u odnosu na mart, uglavnom zahvaljujući poboljšanim izgledima za proizvodnju u Indiji i na Tajlandu i boljim vremenskim uslovima u Brazilu. U odnosu na prošlogodišnji april cene su mu niže za 14,7 odsto.

Cene mlečnih proizvoda su niže za 0,3 odsto u odnosu na mart, zbog slabije potražnje za obranim mlekom u prahu i niže cene sira pod pritiskom jačeg dolara. Maslac je poskupeo zbog kontinuirano snažne uvozne potražnje.

Stagnacija proizvodnje pšenice

U odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica FAO je podigao procenu svetske proizvodnje u sezoni 2023/2024., na 2,846 milijardi tona što je u odnosu na prethodnu sezonu rast za 1,2 odsto.

Prognoziraju i veću potrošnju, procenivši da će iznositi 2,83 milijardi tona, što bi, prema novim izračunima, predstavljalo povećanje za 1,4 odsto u odnosu na sezonu 2022/2023. 

I zalihe bi na kraju ove sezone trebale biti veće za 2,1 odsto i dostići 890 miliona tona.

Procenjuju da bi globalna trgovina ovom robom mogla porasti za 1,6 odsto, na 487 miliona tona, uz veći obuhvat za one krupnog zrna, poput kukuruza, i nešto manji za pšenicu.

Procena ovogodišnje proizvodnje pšenice ponovo je blago snižena, na 791 miliona tona, što znači da se uglavnom zadržala na prošlogodišnjem nivou. Dosadašnje procene pokazivale su jednoprocentni rast.