FAO: Cene hrane porasle nakon sedam meseci pada - najviše zaslužne tri kategorije

Globalne cene hrane oporavile su se u martu s najnižeg nivoa u tri godine, podstaknute povećanjem za biljna ulja, meso i mlečne proizvode, pokazuje najnoviji indeks cena hrane kog je danas objavila Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

U saopštenju stoji kako je indeks porastao u martu za 1,3 boda u odnosu na februar te je u proseku iznosio 118,3 boda. To znači da su na mesečnom nivou cene porasle za 1,1 odsto.

Potrošačka korpa osnovnih prehrambenih proizvoda poskupela je tako na mesečnom nivou prvi put od septembra 2023. godine, pokazuju FAO-ovi podaci. U odnosu na prošlogodišnji mart jeftinija je za 7,7 odsto. 

Šta je najviše poskupelo?

Najviše su na mesečnom nivou poskupela biljna ulja, za osam odsto, dosegnuvši najviši nivo u godinu dana. Razlog je manja proizvodnja palminog te dobra potražnja u jugoistočnoj Aziji. Višu cenu sojinog ulja uzrokovala je snažna potražnja u sektoru biogoriva, naročito u Brazilu i SAD-u.

Primetno su porasle i cene mleka te mlečnih proizvoda, za 2,9 odsto u odnosu na februar, što se najviše odrazilo na sir i maslac.

Meso je u martu poskupelo za 1,7 odsto, zbog veće potražnje za živinom, svinjetinom i govedinom.

Dve kategorije primetno pojeftinile

S druge strane, naglo je pojeftinio šećer, za 5,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, uglavnom zbog poboljšanih procena indijske proizvodnje u sezoni 2023./2024. i bolje žetve šećerne trske na Tajlandu.

U martu su pojeftinile i žitarice, za 2,6 odsto u odnosu na februar, ponajviše zbog kontinuirane jake izvozne konkurencije između Evropske unije, Rusije i SAD-a. Pored toga je i otkazana nabavka iz Kine. Kukuruz je pak poskupeo, delomično zbog logističkih teškoća u Ukrajini.

U odnosu na prošlogodišnji mart žitarice su jeftinije za 20 odsto, stoji u FAO saopštenju. 

Skroman rast proizvodnje pšenice

U odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica, FAO je ponovo podigao procenu svetske proizvodnje žitarica u 2023., na 2,841 milijardu tona. To bi značilo da je u odnosu na prethodnu godinu porasla za 1,1 odsto, čime su potvrdili procenu iz marta.

Objavljena prva procena žetve 2024. u EU - za dve žitarice se predviđa značajan rast

Kada je reč o potrošnji u sezoni 2023./2024., podigli su procenu na 2,83 mlrd. t, što je povećanje za 1,3 odsto u odnosu na prethodnu. 

Svetske zalihe na kraju sezone 2024., iznosile bi 894 miliona tona, izračunali su u FAO-u, dodavši da će biti više za 2,3 odsto nego na početku.

Globalna trgovina bi u aktuelnoj sezoni mogla da poraste za 1,7 odsto, na 485 mil. t, uz veći obim za one krupnog zrna, poput kukuruza.

FAO je istovremeno blago smanjio procenu globalne proizvodnje pšenice u ovoj godini, na 796 miliona tona, što bi značilo da bi porasla za 1,0 odsto u odnosu na 2023.