Cene hrane u svetu nastavljaju da padaju, koji je glavni razlog?

Cene prehrambenih proizvoda su u februaru, na globalnom nivou, pale sedmi mesec zaredom, pokazao je FAO indeks cena hrane. Razlog su niže međunarodne kotacije za sve glavne žitarice koji su više nego nadoknadile rastuće cene šećera i mesa, stoji u saopštenju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). 

Indeks je u februaru u proseku iznosio 117,3 boda, što je pad od 0,7 odsto u odnosu na januar i 10,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Pad za žitarice i biljno ulje

FAO indeks cena žitarica zabeležio je pad 5 odsto u odnosu na januar i čak 22,4 odsto u odnosu na februar 2023. Najviše su pale izvozne cene kukuruza, zbog očekivanja velike žetve u Južnoj Americi i konkurentnih ukrajinskih cena.

Kretanje cena kukuruza na pariškoj berzi:

Kada je reč o pšenici, pad je rezultat snažnog izvoza iz Ruske Federacije što je izazvalo pritisak u drugim zemljama, posebno Evropske unije. 

Kretanje cena pšenice na pariškoj berzi:

Pod ovim uticajem, pale su i za ječam, kao i za sirak. Pad od 1,6 odsto beleži i pirinač. 

Za 1,3 odsto u odnosu na januar, te 11 odsto u odnosu na februar 2023. smanjio se i indeks za biljno ulje. Najviše uticaja imale su globalne cene ulja soje, suncokreta i uljane repice. Kada je reč o sojinom, pad podržavaju dobri izgledi za veliku proizvodnju u Južnoj Americi. 

Rastu cene za tri vrste proizvoda

Za mlečne proizvode ovaj je indeks porastao za 1,1 odsto u odnosu na januar ove, ali je 13,4 odsto ispod vrednosti za isti mesec 2023. godine. Najviše su porasle cene maslaca, a rastu, istina sporo, i za punomasno mleko, najviše zbog veće uvozne potražnje iz Kine. To je posledica pada cena u Evropskoj uniji. Za obrano mleko u prahu ostale su stabilne uprkos povećanju u Okeaniji, a što je opet neutralizovano nižim cenama u EU koje su uzrokovane manjom potražnjom za uvozom iz regije zbog viših troškova otpreme i kašnjenja u transportu koja proizlaze iz sukoba u Crvenom moru. Za sir su takođe neznatno porasle zbog većeg interesovanja za kupovinu iz Azije i nižih zaliha u EU. 

Šta se dešava sa cenama mleka na svetskom tržištu?

Porastao je i indeks cena mesa za 1,8 odsto u odnosu na januar, pri čemu najviše za živinsko meso, a sledi govedina, pod uticajem jakih kiša koje su ometale transport stoke u Australiji. Blago su porasle i za svinjetinu zbog veće potražnje iz Kine i ograničenog snabdevanja u zapadnoj Evropi. Kada je reč o ovčjem, pale su delom zbog rekordne proizvodnje nakon obnove stada u Australiji.

Rast beleži i FAO indeks cena šećera za 3,2 odsto u februaru. Na ovu situaciju utiče stalna zabrinutost zbog proizvodnje u Brazilu koja je pod negativnim uticajem manjka padavina, ali i zbog prognoziranog pada proizvodnje na Tajlandu i u Indiji, dvema vodećim zemljama izvoznicama.