Bez mira u Ukrajini, izazovi sigurnosti hrane s kojima se svet suočava nastaviće da se pogoršava, posebno za najsiromašnije, rekao je generalni sekretar OECD-a Matias Korman.
U izveštaju Poljoprivredna perspektiva 2022-2031 koji su objavili Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD navodi se da se globalni poljoprivredno-prehrambeni sektor suočava sa fundamentalnim izazovima u narednoj deceniji.
To se posebno odnosi na potrebu da se na održiv način prehrani sve veći broj stanovnika. Veliki uticaj ima klimatska kriza, ekonomske posledice i poremećaji u snabdevanju hranom koji su povezani sa sukobom u Ukrajini.
Poremećaji su zahvatili globalna tržišta hrane. Najveći rizik je poskupljenje pšenice čija bi cena mogla biti 19 odsto iznad nivoa pre sukoba u Ukrajini ako ta zemlja potpuno prestane da izvozi i čak 34 odsto više ako se uz to prepolovi ruski izvoz.
"Bez mira u Ukrajini, izazovi sigurnosti hrane sa kojima se svet suočava nastaviće da se pogoršava, posebno za najsiromašnije", rekao je generalni sekretar OECD-a Matias Korman.
Broj hronično pothranjenih ljudi u svetu posle pandemije COVID-19 dodatno će se povećati ako se ostvare predviđanja o ozbiljnom manjku izvoza iz Ukrajine i Rusije u 2022/23 i 2023/24, navodi se u izveštaju.
Generalni direktor FAO-a Kju Dongju upozorio je da bi još 19 miliona ljudi moglo biti suočeno s hroničnom pothranjenošću na globalnom nivou do 2023. godine. Biće to rezultat rasta cene hrane, đubriva, stočne hrane i goriva, kao i pooštravanja finansijskih uslova.
Manja proizvodnja i snabdevanje hranom iz Ukrajine i Rusije dovešće do patnji sve većeg broja ljudi.
Ne treba izgubiti iz vida potrebu da se radi i na postizanju agende "Nulta glad" do 2030. te ciljeva održivog razvoja. Predviđa se da će globalna potrošnja hrane porasti za 1,4 odsto godišnje u narednoj deceniji, a uglavnom će biti vođena rastom stanovništva u zemljama s niskim i srednjim dohotkom.
Ishrana u ovim zemljama će verovatno ostati uglavnom bazirana na osnovnim namirnicama, a potrošnja hrane se neće dovoljno povećati da ispuni cilj nulte gladi do 2030. godine.
U izveštaju se procenjuje da prosečna poljoprivredna produktivnost mora porasti za 28 odsto u narednoj deceniji kako bi se taj cilj ispunio. Istovremeno agrarni sektor mora doprineti smanjenju štetnih gasova za koju se predviđa povećanje od šest odsto tokom sledeće decenije, pri čemu na stočarstvo otpada 90 odsto. Neophodno je usvajanje novih, inovativnih procesa i tehnologija kako bi se postigli predviđeni ciljevi.
Globalna trgovina i funkcionisanje tržišta je od suštinskog značaja za rešavanje kratkoročnih i srednjoročnih izazova sigurnosti hrane. Predviđa se da će trgovina glavnim poljoprivrednim i prerađenim proizvodima rasti u skladu sa proizvodnjom u narednoj deceniji. Neke regije će izvoziti sve veći deo domaće proizvodnje, dok se za druge predviđa da uvoze sve veći deo svoje ukupne potrošnje. Upravo ova međuzavisnost trgovinskih partnera naglašava kritičnu važnost transparentnog, predvidljivog i multilateralnog trgovinskog sistema zasnovanog na pravilima, zaključuju.
Tagovi
Autorka
