Čime ćemo tretirati voće i povrće umesto mankozeba i drugih, sada već zabranjenih pesticida?

Od nedavno je na snazi zabrana upotrebe 113 pesticida za zaštitu bilja zbog toga što sadrže čak 17 aktivnih materija koje su zabranjene i u Evropskoj uniji. Spisak svih zabranjenih sredstava nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, kojima je 9. novembra istekao rok upotrebe, tačnije do tada je trebalo potrošiti sve zalihe.

Smatra se da je nepravilna primena hemijskih sredstava za zaštitu bilja doprinela da nam se pri izvozu iz zemlje vraća roba usled povećane koncentracije određene aktivne materije, kao što je to bio slučaj sa breskvom u kome se nalazio ostatak insekticida hlorpirifos. Mnogi proizvođači su zatečeni odlukom da se tako veliki broj pesticida izbacuje iz upotrebe, jer je najviše onih koji se primenjuju u vegetaciji, kako u povrtarstvu, tako i u voćarstvu.

Domaćica iz knjaževačkog sela Jakovac Olivera Prvulović godinama suzbija prouzrokovača plamenjače u paprici pomoću mankozeba.

"Do ove godine nismo imali značajnije pojave bolesti u paprici na otvorenom polju, međutim usled čestih kiša u maju i junu, plamenjača nas nije zaobišla, tako da smo morali da primenjujemo određene preparate kako bismo je suzbili. Sistemični fungicid na bazi mankozeba i metalaksila je doprineo da se paprika izvuče, ali kako čujem, nedavno je izbačen iz upotrebe", kaže Prvulovićeva i dodaje da je i prohloraz jako dobar fungicid protiv nekih bolesti višnje, ali ni on više nije u upotrebi.

Pojavljivaće se kopije?

Menadžer u kooperaciji sa poljoprivrednicima iz Subotice Marin Vidaković ističe da velike svetske farmaceutske kuće proizvode originalne hemijske preparate za zaštitu bilja, dok mi stvaramo generike ili takozvane kopije.

"S obzirom da originali pojedinih sredstava ne postoje više i ne smeju da se koriste u Evropi, samim tim mi ne smemo da proizvodimo generike. Hlorpirifos je najviše ukinut zbog toga što čak i u malim količinama može da utiče na neplodnost kod žena, a imidaklopirid je čist otrov", kaže Vidaković.

Kako dalje ističe, siguran je da će mnogi proizvođači i dalje koristiti zabranjene aktivne materije, jer se one lako mogu nabaviti.

"Na gradskim pijacama ćete uvek pronaći nekog ko prodaje preparate za zaštitu bilja", iskren je naš sagovornik.

Proizvođači uljane repice u problemu

S obzirom da su poljoprivredne apoteke dobile naredbu da do 9. novembra uklone sve preparate čija je upotreba zabranjena, Vidaković ističe da je u svojoj poljoprivrednoj apoteci imao male zalihe pomenutih preparata, na vreme ih uklonio i sada čeka dalja uputstva nadležnih institucija.

"Hlorpirifos je prodat već početkom leta, ostalo je jako malo ukinutih pesticida koje sam sklonio po naredbi nadležnih institucija. Smatram da će se sada koristiti preparati sa kraćom karencom, što će dodatno poskupeti proizvodnju, jer što je duža karenca, proizvodnja je jeftinija", napominje Vidaković i dodaje da će možda najveći problem imati proizvođači uljane repice zbog zabrane hlorpirifosa.

Šta stoji iza skandala o prisustvu i sadržaju hlorpirifosa u srpskom voću?

Voćari su, navodi, ove godine pretrpeli ogromne štete usled jake oluje koja je uništila hiljade hektara zasada voća, tako da dobar deo njih neće više hteti da se bavi ozbiljnijom proizvodnjom, bar oni sa kojima je razgovarao. Međutim, zabrana upotrebe hlorpirifosa je, kako kaže, jak udarac za proizvođače uljane repice, jer je pomenuti insekticid efikasan protiv repičine pipe. 

"Suvi ratar pod ovim uslovima više ne može da opstane, voćari će se provući, ali bojim se da ratarstvo kao najvažnija grana u srpskoj poljoprivredi, tone", završava naš sagovornik.