Da li će domaće seme uskoro biti sejano i u Africi ?

Saradnja Srbije sa afričkim državama poslednjih godina u usponu je, što je posebno značajno u oblasti poljoprivrede, ali i sa političkog i ekonomskog aspekta. Kao dokaz tome, svedoče bilateralni sporazumi, ali i najave potpisivanja novih sporazuma o slobodnoj trgovini, koje će potpisati nekoliko afričkih država, prenosi Dnevnik.

Velike međunarodne kompanije iz Evrope i Amerike, ali i Azije (poput Kine i Rusije) premeštaju svoju proizvodnju na afrički kontinent. Poznati svetski magazin, Gardijan (The Guardian) ali i Fajnenšl Tajms (Financial Times) objavili su  u prethodnom periodu niz tekstova o tome kako britanske kompanije sve više ulažu u Afriku, nakon izlaska Velike Britanije iz EU.

Nakon Bregzita - Afrika

Britanski analitičari smatraju da je Afrika odličan izbor destinacija za investiranje jer na ovom kontinentu postoji dosta neistraženih mogućnosti, a što će dobro doći njihovim kompanijama sa finansijske strane, kako bi se nadoknadio bar deo troškova, koji je nastao usled Bregzita.

Na ovom, novo osvojenom tržištu, ima dovoljno mesta i za Srbiju. Takođe, neka srpska preduzeća bila su prisutna na afričkom tržištu još za vreme SFRJ, 70ih i 80ih godina prošlog veka.

Domaća ogledna polja u Kongu

Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, već izvesno vreme u pregovorima je sa afričkim kompanijama, o eventualnoj saradnji i ulasku na to tržište "kroz vrata" Demokratske Republike Kongo.

Kako se navodi u Institutu, u toku su pregovori sa Kongom na temu formiranja oglednih polja u toj zemlji, a po domaćoj recepturi.

Japanci zainteresovani za uvoz srpske maline i borovnice

"Ohrabruje činjenica da je novopostavljeni predsednik te Republike targetirao poljoprivredu kao primarnu delatnost kojom će se ta zemlja baviti u budućnosti", objašnjava pomoćnik direktora za izvoz Instituta, Nebojša Ilić.

Imamo kapacitete za afričko tržište

Zamisao je da Institut "proda" celokupnu potrebnu tehnologiju, kao i stručni kadar koji se sastoji od 300 visokoobrazovanih stručnjaka ove institucije, od kojih je preko stotinu doktora nauka.

"Imamo kapacitete da afričkom tržištu prodamo kompletnu tehnologiju, a to je ono što je njima neophodno. Možemo da im postavimo ogledna polja, da obučimo njihov kadar", navodi Ilić.

Podsećanja radi, Institut duži niz godina sarađuje sa kompanijama iz Maroka, gde izvozi kukuruz.

U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da pored Maroka, takođe i u Tunis može da stigne seme povrća ili jarih žita, kao i stručni kadar iz Srbije.

Srbija je predložila da se uspostavi saradnja između naučnih institucija ovih država, u cilju stvaranja novih sorti i hibrida koji bi bili otporni na sušu. Takođe, radilo bi se i na razvoju novih biotehnologija.

Visoke carine - veliki izazov

"Potencijal srpskih poljoprivrednih proizvoda na afričkom tržištu pored sadnog i semenskog materijala, koji trenutno ne ide na afričko tržište, jeste veliki", smatra Jelena Jovanović, direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose Privredne Komore Srbije (PKS)

Međutim, veliki izazov za domaće privrednike predstavljaju visoke carinske stope (od 30%) pomoću kojih afričke države štite svoju poljoprivredu od  uvoza onih proizvoda koji i oni proizvode.

Iz tog razloga, srpska resorna ministarstva pregovaraju sa afričkim zemljama, pre svega sa Egiptom i Marokom o potpisivanju bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Ovi sporazumi odnosili bi se na specifične poljoprivredne proizvode poput sokova, džemova, jabuka ili sušenog povrća.

Srbiji je omogućen izvoz pšenice u Egipat nakon 40 godina, koji je najveći svetski potrošač ovog agrarnog proizvoda. Vlada Egipta nedavno je objavila tender za uvoz pšenice.

U proteklom periodu dogovorena je saradnja i potpisani su sporazumi i sa Liberijom, Republikom Ganom i Kraljevinom Lesotom, Marokom i Tunisom.