Da li će prirodni neprijatelj ambrozije doprineti njenom suzbijanju?

Ambrozija nije autohtona vrsta, vodi poreklo iz Severne Amerike, a u drugoj polovini XIX veka preneta je u Evropu. U Kolubarskom krugu pojavila se pre dvadesetak godina, preneta je iz Vojvodine, a sada se može naći pored puteva, u livadama, njivama. Ono što je posebno zanimljivo je da njeno ime potiče iz grčkog jezika i prema jednom tumačenju znači - neuništiv, besmrtan.

"Svake godine ukazujemo na problem sa ovom biljkom i jako je važno da se ona suzbija pre cvetanja i polinacije. Treba znati da može da cveta i plodonosi od juna do septembra meseca, u zavisnosti od podneblja", ističe stručni saradnik za zaštitu bilja Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo Vesna Janković. 

Čupanje i košenje

I pored svih hemijskih preparata koji se danas nalaze na tržištu, suzbijanje ambrozije može se raditi primenom mehaničkih mera. 

"Mehaničko suzbijanje podrazumeva, pre svega čupanje iz korena i to se može raditi na malim površinama, u dvorištu, bašti i mora se naglasiti da je potrebno obavezno nošenje zaštitnih rukavica i to ne mogu raditi ljudi koji su alergični na ovu biljku."

Razmnožava se semenom. Grana se od same površine zemljišta i može da naraste u visinu do dva metra. Najlakše se prepoznaje po cvetu koji je na vrhu biljke i na bočnim stranama i to su muški cvetovi koji sadrže polen. Samo jedna može proizvesti i do 2,5 milijardi polenovih zrna. U ženskim cvetovima se formira seme i jedna biljka može napraviti i do 5.000 semenki. Ono što je karakteristično, to je da su semenke izuzetno otporne i klijavost se procenjuje i do 40 godina.

Seme ambrozije vitalno je 40 godina - kako je suzbiti?

Jedna od mera da se suzbije ambrozija je košenje.

"Ako raste na nekoj većoj površini, može se suzbijati košenjem, ali se mora voditi računa da to bude manje od pet centimetara od površine zemlje kako bi se sprečilo obnavljanje biljke preko njenih izdanaka", ističe naša sagovornica.

Hemijske mere se primenjuju na strništima, pored puteva i pruga

Neretko se poljoprivredni proizvođači, ali i građani odlučuju za hemijske mere suzbijanja.

"One podrazumevaju primenu herbicida, pa se pored puteva, obala, pruga primenjuju totalni herbicidi na bazi aktivne materije glifosata. Najveće prisustvo ambrozije beleži se u strnim žitima, ali se tu i najlakše suzbija. U toku je žetva strnih žita i kada se ona završi, treba sačekati da korovi i ambrozija niknu do visine od 15 do 20 centimetara i onda se može koristiti totalni herbicid na bazi glifosata, a količina koja se koristi je oko 5 litara po hektaru", kaže Jankovićeva i dodaj da se mogu se koristiti i selektivni herbicidi i oni se primenjuju u drugim vrstama zasada i zavisi od tipa i fenofaze useva, kao i fenofaze korova.

"Kao što sam napomenula, to je kasnoprolećna biljka i ona kreće kada se završe svi drugi tretmani u usevima i zasadima i to je veliki problem u njenom suzbijanju." 

Prirodni neprijatelji

Dobra vest je i da postoje novine u suzbijanju ambrozije, a to je prirodni neprijatelj - lisna buba ili zlatica ambrozije.

"Lisna buba je veličine oko 4 milimetra, vodi poreklo iz Severne Amerike, prisutna je i u Evropi. Kod nas je prvi put registrovana 2020. godine u okolini Zemuna. Kao što sam naziv govori, ova buba se hrani lišćem ambrozije. Larva koristi veću količinu lišća u ishrani i kada pojede svo lišće, stabljika se suši i tako se sprečava da biljka cveta i plodonosi.", kaže naša sagovornica.

Za sada se još uvek rade istraživanja i praćenja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, u Novom Sadu i u drugim Institutima i prati se kretanje ovog insekta.

Vesna Janković ističe da je jako važno da se ovaj insekt sam širi na područja sa ambrozijom i da ljudski faktor ne treba da utiče na taj proces.

"Ono što je još karakteristično za ovog insekta je da napada i druge biljne kulture iz familije kojoj pripada ambrozija. Tako na primer, ako se nađe u polju suncokreta, a tu je prisutan i ovaj korov, najpre će napadati njega, ali se mora biti oprezan sada, pratiti i nadamo se da će ova lisna buba dati dobre rezultate u suzbijanju."

Jankovićeva savetuje poljoprivredne proizvođače da nakon žetve urade tretman suzbijanja ovog korova na strništima, da ne bi došlo do cvetanja i polinacije i da se gde god može radi i mehaničko suzbijanje, kako bi se smanjio potencijal njenog širenja.