• Indikator zdrave sredine
  • 12.02.2020. 16:30

Da li lišajevi štete ili koriste biljkama?

Lišajevi nisu štetni za voćne vrste. Oni samo koriste biljnu površinu kao stanište, osim ako se na njima ne nalaze ili prezimljavaju štetočine ili uzročnici biljnih bolesti.

Foto: Depositphotos/Blackfarm
  • 90
  • 5
  • 0

Lišajevi (Lichenes) predstvaljaju životnu zajednicu dva organizma, algi i gljiva koji žive u simbiozi i međusobno se nadopunjuju. Gljive snadbevaju alge mineralnim materijama i vodom, a alge osiguravaju hranu (šećere) koju stvaraju fotosintezom. Do danas je poznato oko  25.000 vrsta.

Česta su pojava na granama i stablima voćnih vrsta i ukrasnog bilja. 

Javljaju se na svom voću, ali najčešći su na orahu, šljivi, jabuci i kruški, naročito u voćnjacima ekstenzivne proizvodnje i onim napuštenim kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje. 

Telo lišaja često menja boju

Vegetativno telo lišaja naziva se talus i može biti različitog oblika i boje. Boja im zavisi od specifičnog pigmenta koji sadrže. U zavisnosti od toga, mogu biti; sivi, zelenkasti, smeđi, žuti. Određuje se u suvom stanju jer se u kontaktu sa vlagom boja često menja.

Prema obliku talusa, delimo ih na:

  • Koraste - celom svojom površinom su priljubljeni za podlogu i čine 80 odsto od ukupnog broja lišaja
  • Listaste - jednim svojim delom su vezani za podlogu i lako se odvajaju od nje 
  • Žbunaste - labavo su pričvršćeni, uspravni su i podsećaju na žbun

Njihova pojava - znak zdrave sredine

Lišajevi nisu štetni za biljni organizam. Kod voćki, samo koriste površinu biljnih organa kao stanište ne oduzimajući im vodu i hranljive materije. Mogu jedino biti štetni ako se na njima nasele štetočine, koje često prezimljavaju na takvim mestima jer su im pogodna staništa. Takođe, oni mogu biti i mesto prezimljavanja prouzrokovača biljnih bolesti te u tom slučaju nisu poželjni u intenzivnom zasadu. Obično se javljaju na starijim vrstama, iz ekstenzivnog uzgoja. Gotovo nikad se ne javljaju u intenzivnim voćnim zasadima.

Lišajevi - štete li voćkama i zbog čega su korisni?

Njihova pojava i prisustvo indikator je zdrave sredine jer se ne javljaju tamo gde je izraženo zagađenje vazduha.

Što se tiče suzbijanja, dobro ih uklanjaju fungicidi, a naročito oni na bazi bakra. To je ujedno i razlog zašto ih nema u voćnjacima koji se redovno tretiraju. 

Suzbijanje na bazi bakra

Preparati koji se preporučuju za hemijsko tretiranje su oni na bazi bakra (Cuprablau Z, Nordoks, crveno ulje, modro ulje, plavo ulje i dr.) redovnim tretmanima u jesen, kad je dve trećine lista otpalo ili zimi pred početak vegetacije (januar, februar). Takođe i premazivanje stabala krečom će dobro doći.

Osim primene hemijskih mera zaštite, može se pristupiti i onim mehaničkim koje se odnose na ručno uklanjanje lišajeva sa kore stabla. Ovo se vrši njihovim struganjem sa površine debla gumenim, drvenim ili tupim predmetom, da se ne bi zasekla kora u periodu mirovanja kad je lišće otpalo, u toku zime ili u rano proleće pre kretanja vegetacije. Sve aktivnosti treba obaviti kad je temperatura iznad 10°C.

Svoju primenu našli su i u medicini, iz više vrsta izolovani su antibiotici, zatim proizvedena su farmaceutska sredstva koja smanjuju kašalj, leče infekcije kože, umanjuju želudačne tegobe i tu su još brojni drugi benefiti koje dobijamo od lišajeva. 


Tagovi

Pojava lišajeva Talus Simbioza Alge i gljive Indikator zdrave sredine Hemijsko suzbijanje Mehaničko suzbijanje Premazivanje krečom


Autorka

Danijela Plavšić

Dipl.ing. poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom. Uvek spremna na nove izazove u oblasti agrobiznisa. U stalnom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima i njihovim problemima proistekla je borba za bolji položaj istih i za borbu agrara uopšte. Iz tog razloga bavi se i agrarnom politikom.