• Naučno istraživanje
  • 01.08.2021. 18:00

Divlje svinje problem za klimu? Proizvedu iste količine CO2 kao 1,1 milion automobila

Ako nam je stalo do poljoprivrede biće potrebno da se uloži novac za rešenje pitanja divljih svinja, rekao je profesor doktor Kristofer O’Brajan sa Univerziteta u Kvinslendu dodavši da su za sve krivi - ljudi.

Foto: Depositphotos/Xalanx
  • 959
  • 48
  • 0

Divlje svinje su prilagodljive životinje i zbog toga su široko rasprostranjena vrsta u svetu. Često uništavaju staništa ugroženih životinja, oštećuju useve, prenose bolesti poput aktuelne afričke svinjske kuge, ali i zagađuju životnu sredinu. Naime, naučnici su otkrili da njihove aktivnosti uzrokuju oslobađanje ugljen dioksida (CO2), što je ekvivalent količini koju proizvede 1,1 milion automobila na gas, prenosi modern farmer.

"Kad razmišljamo o klimatskim promenama, obično govorimo o klasičnom problemu sa fosilnim gorivima. Ali i aktivnosti divljih svinja jedan su od faktora ubrzavanja klimatskih promena, koji zapravo uopšte nije istražen", objasnio je profesor doktor Kristofer O’Brajan sa Univerziteta u Kvinslendu koje je radilo ispitivanje u saradnji sa Univerzitetom Kenterburi.

Naveo je da ove životinje tražeći hranu kopaju po tlu, što može da se poredi s oranjem. "Tako se mikrobi u zemljištu izlažu kiseoniku. Zatim počinju da se izrazito brzo razmnožavaju i stvaraju emisije CO2", objasnio je.

Iskopaju 36.000 km2 godišnje

Njihovo devastiranje okoline dobro je poznato naučnoj zajednici i poljoprivrednicima, ali uticaj koji te životinje imaju na klimatske promene, do sada nije bio zabeležen.

"Područja sa crnicom ili tresetištem imaju najviše vlage i sekvestriraju dosta ugljenika", istakao je Nikolas Paton, doktorand na Univerzitetu u Kenterburiju ukazavši na posledice egzistiranja divljih svinja na takvim područjima. 

Kako prenosi The Guardian, istraživači procenjuju da one, širom sveta, na lokacijama koja im nisu prirodna staništa, godišnje iskopaju površinu veću od 36.000 kvadratnih kilometara.

Prema ovom istraživanju njihova brojnost najveća je u Okeaniji, gde su prisutne na oko 22.000 kilometara kvadratnih. Prema tome, krive su za više od 60 odsto procenjenih godišnjih emisija koje uzrokuju životinje, emitujući gotovo tri miliona tona CO2, što je približno nivou emisija 643.000 automobila.

U Danskoj više nema divljih svinja - poslednja usmrćena zbog prevencije od ASK-a

"Ako nam je stalo do poljoprivrede biće potrebno da se uloži novac za rešenje pitanja divljih svinja", kazao je O'Brajan zaključivši da su za njihovu aktivnost odgovorni ljudi. "Širili smo ih po svetu, daleko izvan njihovih prirodnih staništa. Tako i ovaj uticaj na klimatske promene treba da se pripiše ljudskom delovanju", poručio je.


Tagovi

Divlje svinje Štete Ugljen dioksid Naučno istraživanje


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

U ovakvom mabaru su nekada vranjski poljoprivredni proizvođači skladištili ubrani kukuruz.