EU do 2035.: Pašće proizvodnja mesa i šećera? A žitarice i mleko?

Očekuje se da će Evropska unija u narednoj deceniji proizvoditi manje mesa i šećera te uzgajati više proteinskih useva. Razlog tome je veća briga za zdravlje, životnu sredinu i dobrobit životinja, stoji u dokumentu o srednjoročnim poljoprivrednim izgledima, koji je u četvrtak objavila Evropska komisija. 

Predviđa se da će količina poljoprivrednog i šumskog zemljišta u EU-u ostati nepromenjena do 2035. godine, ali će doći do relativnih promena u udelu različitih vrsta zemljišta. Klimatski i vremenski izazovi dovode do sve nestabilnije konkurentnosti EU na globalnim tržištima, a istovremeno ne podstiču korišćenje novih obradivih površina. 

Kada je reč o ratarstvu, očekuju se pomaci u korišćenju zemljišta sa žitarica na soju i mahunarke, zbog očekivane manje potražnje za žitaricama za stočnu hranu, ali i podsticaja za povećanje proizvodnje biljnih proteina. 

Površine namenjene višegodišnjim zasadima verovatno će ostati nepromenjena s novim i učinkovitijim plantažama koje će zameniti stare. Za višegodišnje i travnjake za stočnu hranu smatraju da mogu da se samo neznatno smanje zbog očekivane ekstenzifikacije stočarske proizvodnje. Više zemlje će biti ostavljeno na ugar zbog strožih regulatorskih zahteva. 

Pšenica i kukurz i dalje na prvom mestu, ali... 

Predviđa se da će prinosi žitarica i uljarica ostati stabilni uprkos klimatskim promenama i ograničenjima dostupnosti nekih poljoprivrednih inputa (npr. proizvoda za zaštitu bilja), ali i zahvaljujući preciznoj poljoprivredi, plodoredu i poboljšavanju zdravlja zemljišta. 

Proizvodnju će i dalje predvoditi pšenica i kukuruz. Povećaće se uzgoj mahunarki i soje, a što je podstaknuto EU politikama koje favorizuju proteinske useve, plodored i sve veće potrebe za biljnim proteinima. 

To će verovatno da dovede do ukupnog smanjenja uvoza uljarica i proteinskih useva. 

Pad potražnje za stočnom hranom i - šećerom

U narednih deset godina se predviđa i pad potražnje za stočnom hranom u EU-u zbog smanjenja proizvodnje svinjskog mesa i govedine u EU-u te smanjenja mlečnih stada. Takođe se očekuje pad u proizvodnji stočne hrane koja se zasniva na žitaricama jer se sve više usmerava prema ekstenzivnim sistemima koji se baziraju na travi, ali i prema učinkovitijim odnosima konverzije hrane. Smatra se da će se oni poboljšati putem genetike i ciljanih sistema hranjenja. 

Prognozira se da će nivo proizvodnje semena uljarica u EU-u ostati stabilne, ali upotreba biljnih ulja mogla bi da se smanji zbog pada potražnje za biogorivima, s očekivanim daljim odmakom od palminog ulja, u korist repičinog. 

Smanjivaće se uzgoj šećerne repe, što će dovesti do manje proizvodnje šećera u EU. Do 2035. se očekuje i pad potrošnje šećera u EU, zbog prelaska potrošača na prehranu s nižim unosom ove narminice, posebno u onim prehrambenim proizvodima gde je inače ima puno. Iako će EU i dalje biti neto uvoznik, verovatno će se ta zavisnost smanjiti. 

Veća produktivnost mleka? 

Uprkos značajnim izazovima, sektor mleka i mlečnih proizvoda u EU-u pokazao je izvanredne rezultate poslednjih godina, naglašavaju u dokumentu. Produktivnost bi trebalo da se nastavi povećavati u nadolazećim godinama, iako sporijim tempom nego u prošlosti, uz visoki kvalitet i standarde održivosti koji stvaraju veću dodanu vrednost. 

EU i nacionalne politike zaštite životne sredine koje su već na snazi trebalo bi da dovedu do smanjenja veličine mlečnog stada, tako da bi proizvodnja mleka u EU mogla lagano da padne do 2035. Uprkos tome, očekuje se da će proizvodnja nekih proizvoda i dalje da raste (npr. sir, surutka, obrano mleko u prahu), iako sporijim tempom nego u prošlosti. Proizvodnja putera verovatno će zbog domaće i svetske potražnje ostati stabilna. Istovremeno, doći će do daljeg pada proizvodnje konzumnog i punomasnog mleka u prahu. 

Predviđa se da će potrošnja mlečnih proizvoda po stanovniku u EU-u ostati stabilna, ali promene načina života i zdravstveni zahtevi mogli bi povećati potražnju za obogaćenim, funkcionalnim mlečnim proizvodima kod, npr., starijih osoba, sportista, žena, trudnica. Portfelj izvoznih mlečnih proizvoda moraće da se prilagodi promenljivoj potražnji trgovinskih partnera, odnosno onima veće dodane vrednosti. 

Očekuje se da će cene sirovog mleka u EU-u do 2035. biti znatno iznad nivoa pre 2022. 

Pad proizvodnje mesa

Potrošnju govedine u EU-u i dalje prate izazovi zbog visokih cena, zabrinutosti za zdravlje potrošača i održivosti. Očekuje se da će to, u kombinaciji sa niskom profitabilnošću, strožim ekološkim i klimatskim regulatornim okvirom, dovesti do daljeg pada proizvodnje do 2035. Taj bi trend eventualno moglo da uspori podrške i eko-programi u okviru novog ZPP-a, zajedno sa relativno dobrim izgledima za cene. Pad proizvodnje u EU-u mogao bi da doprinese višim cenama. Iako bi izvoz goveđeg mesa trebao polako da raste do 2035., očekuje se da će izvoz živih goveda iz EU-a postupno opadati zbog povećane konkurencije i zabrinutosti oko transporta na velike udaljenosti. 

Procurio dokument o transportu životinja - najavljuju se strožiji uslovi?

Potrošnja svinjskog mesa takođe je dovedena u pitanje zbog održivosti i zdravstvenih problema te će se verovatno smanjiti. Sistemi intenzivne proizvodnje bi moglo da se suoče sa daljim društvenim kritikama. Pretpostavlja se da će afrička kuga svinja ostati u EU, bez velikih ili nekontrolisanih izbijanja. Očekuje se da će izvoz svinjskog mesa iz EU-a - koji se povećao u prethodnoj deceniji - smanjiti zbog oporavka ove proizvodnje u azijskim zemljama. Uvoz će verovatno da ostane nizak i stabilan. Cene bi mogle da ostanu više od dosadašnjih zbog povećanih troškova i smanjenog snabdevanja u EU-u. 

A živina?

Kada je reč o mesu živine, ono se i dalje smatra zdravijim, a nema ni određena verska ograničenja što će mu ići u korist. Zajedno s daljim mogućnostima izvoza, to bi povećalo ovu proizvodnju, iako uz nižu godišnju stopu rasta nego što je to zabeleženo u prošloj deceniji. Zbog zakona o zaštiti životne sredine, proširenje je moguće samo u određenim regijama EU-a. U budućnosti se očekuje da će se bolest ptičjeg gripa proširiti tokom cele godine umesto da bude sezonski događaj, što će biti izazov sektoru, posebno sistemima slobodnog uzgoja. Izvoz bi trebao ponovo da dobije zamah, uprkos stalnom jazu u cenama u odnosu na svetske. 

Očekuje se nastavak pada proizvodnje ovčjeg i kozjeg mesa u EU-u, što je očekivano posle pada broja stada, a uprkos vezanim podrškama dohotku i povoljnim cenama. Smatra se da će one verovatno da rastu sporije nego što je bio slučaj u prošloj deceniji. Potrošnja po stanovniku u EU-u trebalo bi da ostane relativno stabilna zbog potrošnje vezane s migracijom i kulturnim tradicijama. 

Uskoro više i o srednjoročnim izgledima za višegodišnje zasade

Dokument se u celini nalazi ispod teksa.