Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • WWF
  • 24.05.2022. 10:30

EU nije žitnica nego globalna trgovina mešovitom robom koja jede svet

Koristi rat u Ukrajini da bi razvodnila eko standarde, kriva je za globalno krčenje šuma, u njoj se bacaju ogromne količine hrane svake godine - samo su neke od optužbi WWF-a na prehrambenu poliku EU-a.

Foto: Depositphotos/armspot
  • 570
  • 220
  • 0

Uprkos tome što je najveći svetski izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u ekonomskom smislu, EU ima značajan trgovinski deficit kada se meri ono što je stvarno važno u nutritivnom smislu, kao što su kalorije i proteini, pokazuje najnoviji izveštaj Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF). Ističu kako ova zajednica troši više od svog poštenog udela te da je trenutni visok nivo proizvodnje hrane moguća samo zahvaljujući velikom uvozu resursa.

Rat kao opravdanje

Naglašavaju da i kada je reč o ratu u Ukrajini, da se moraju preduzeti hitne mere kako bi se sprečila globalna nestašica hrane, ali i to da se ova situacija koristi kao opravdanje za razvodnjavanje ekoloških standarda EU-a argumentima koji su, samo ponavljanje dugotrajne pogrešne priče da Evropa "hrani svet" pa da njihovo izveštavanje pokazuje da je to mit, navode u saopštenju. 

Rat je izgovor? Timermans kritikuje širenje straha o nestašici hrane

Uvoz hrane u EU i domaća proizvodnja u osnovi su neodrživi ​​jer nagrizaju prirodne resurse, pokreću globalno krčenje šuma i iscrpljuju zalihe ribe širom sveta, pokazuju njihovi podaci. Čak 40 odsto hrane proizvedene u EU bude bačeno što je rasipnost koja ima ogromnu cenu za našu klimu i biološku raznovrsnost.

"Pokušaj povećanja proizvodnje hrane u EU kao odgovor na tekuću globalnu krizu, kao što su sugerisale neke političke i lobističke grupe, verovatno bi samo pogoršao ove probleme. Umesto toga, preusmeravanje naše potrošnje može dati veći doprinos prehrambenoj sigurnosti i smanjiti uticaje prehrambenog sistema EU-a", poručuju.

Jedemo svet

"Umesto svetske žitnice, EU je zapravo vrhunska svetska trgovina mešovitom robom, koja izvozi proizvode namenjene prvenstveno bogatijim potrošačima", izjavio je Jabier Ruiz, viši službenik prehrambenu politiku i poljoprivredu u Kancelariji za evropsku politiku WWF-a i glavni autor izveštaja dodajući da se naš visok nivo proizvodnje postižu neodrživim inputima, uvozom i rasipničkim korišćenjem zemljišta. 

EU optužena i za rasipničko korišćenje zemljišta (Foto: R.Prusina)

"EU trgovina mešovitom robom toliko poskupljuje račune potreba društva i životne sredine da praktično jedemo svet", zaključio je Ruiz. 

Potrošači žele promene

Sedam je glavnih tačaka koje potkrepljuju ovakve stavove u WWF-u:

  1. EU-ov model trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima vrti se oko uvoza sirovih proizvoda niske vrednosti kao što su kakao, voće i soja te izvoza visokovrednih kao što su vino i čokolada što je pozitivan doprinos ekonomiji EU-a, ali ne nužno i globalnim zalihama hrane.
  2. Mnoge poljoprivredno-prehrambene robe uvezene u EU proizvode se na račun miliona hektara šuma i drugih prirodnih ekosistema čime se podstiču klimatske promene, gubitak biološke raznolikosti i društvene nepravde. Ona je drugi najveći uvoznik proizvoda povezanih sa krčenjem tropskih šuma, a novi zakon o kojem se trenutno raspravlja u Evropskom parlamentu i Veću za životnu sredinu, prilika je da se ovo uništavanje zaustavi.
  3. Uvozi gotovo dvostruko više morskih plodova nego što ih proizvodi, a deo njih dolazi iz tropskih regija u kojima se lokalne zajednice oslanjaju na riblje zalihe zbog proteina, ali se suočavaju sa opadanjem ulova zbog prekomernog izlova i klimatskih promena.
  4. Proizvodi više životinjskih proizvoda nego što je preporučeno za naše zdravlje. Za održavanje ovog prevelikog stočarskog sektora potrebno je više od polovine žitarica koje uzgajamo, zbog čega uvozimo ogromne količine soje i druge hrane za stoku. Proizvodnja useva za hranu za životinje ili gorivo je potpuno neefikasno i povećava uticaj poljoprivrede i hrane na biološku raznovrsnost, zdravlje zemljišta i klimu.
  5. U njoj se bacaju ogromne količine hrane svake godine, a procenjuje se na čak 173 kg hrane po osobi. Iako postoji sve veća želja za rešavanjem rasipanja na maloprodajnoj i potrošačkom nivou, njen gubitak na farmama se često zanemaruje. Dakle, procenjuje se da se čak 15 odsto ukupne proizvodnje hrane gubi svake godine tokom ili nakon žetve.
  6. Potrošači EU-a žele promene. Istraživanja pokazuju da tri od pet Evropljana želi da jede održivije, a troje od četiri žele da zakonodavstvo osigura da svi proizvodi koji se prodaju ne dovode do gubitka biološke raznovrsnosti.
  7. Preduzeća koja se bave hranom su sve više okrenuta prirodnijoj proizvodnji, regenerativnoj poljoprivredi i višim standardima dobrobiti životinja. Danas se 350.000 proizvođača bavi ekološkom proizvodnjom na oko 14,6 miliona hektara zemlje u EU-u i Velikoj Britaniji, što je 8,1 odsto ukupne poljoprivredne površine, a vrednost tržišta takve hrane u EU-u se udvostručilo od 2010. godine.

Izveštaj u celosti preuzmite u dokumentu ispod teksta


Dokumenti


Tagovi

Potrošnja WWF Bacanje hrane Nestašica hrane Ukrajina Evropska unija


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Užasno nevreme pogodilo je juče opštinu Topola i Rača - fotografije govore za sebe... :( foto: M. Lazarević, Toppress