FAO: Prvi put u godinu dana rastu cene hrane - šta je sa žitaricama?

Indeks međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojeg početkom svakog meseca za prethodni objavljuje Agencija za hranu Ujedinjenih nacija (FAO UN) porastao je u aprilu prvi put u godinu dana. Pri tome je još uvek za oko 20 odsto viši od rekordno visokih u martu 2022., a nakon rata između Rusije i Ukrajine.

Prošlog je meseca u proseku iznosio 127,2 boda u odnosu na 126,5, što je povećanje od 0,8 bodova (0,6 odsto) u odnosu na mart objavila je danas agencija.  

Šećer najviše poskupeo

Na povećanje su najviše uticale više cene šećera, mesa i pirinča, što je nadoknadilo pad kod žitarica, mlečnih proizvoda i biljnog ulja.

"Kako se ekonomije oporavljaju od značajnog usporavanja, potražnja će rasti, vršeći pritisak na cene hrane", rekao je glavni ekonomista FAO-a Maksimo Torero.

Cena šećera u EU porasla 61 odsto - dve zemlje prednjače

Indeks cena šećera porastao je za 17,6 odsto u odnosu na mart, dosegnuvši najviši nivo od oktobra 2011. U FAO izveštaju stoji kako je rast povezan sa zabrinutošću zbog mogućeg smanjenja snabdevanja, a nakon revizija prognoza proizvodnje za Indiju i Kinu naniže. Takođe, slabiji rezultati od ranijih očekuju se u Tajlandu i Evropskoj uniji.

Uticaj cena svinjetine

Kada je reč o mesu, indeks je prosečno iznosio 114,5 bodova u aprilu, što je povećanje od 1,5 bodova (1,3 odsto) u odnosu na mart i 7,4 boda (6,1 odsto) ispod vrednosti u istom mesecu prošle godine. Tome je doprineo uticaj međunarodne kotacije za svinjsko meso koje su najviše porasle zbog povećanog uvoza iz azijskih zemalja. Razlog je i kontinuirano ograničenje ponude u nekoliko vodećih izvoznika zbog visokih troškova proizvodnje i problema sa zdravljem životinja. 

U međuvremenu su se svetske cene mesa živine oporavile, nakon devet meseci neprekidnog pada, jer je potražnja za uvozom iz Azije porasla, kao i ograničenja snabdevanja zbog ptičjeg gripa. Porasle su i za goveđe, a uzrok je, navodi se u saopštenju, pad zaliha stoke za klanje, posebno u SAD. U međuvremenu, za ovčje su ostale uglavnom stabilne. 

Pritom su cene mlečnih proizvoda pale 1,7 odsto, biljnog ulja 1,3 odsto, a indeks cena žitarica pao je 1,7 odsto. 

Pirinač zabrinjava 

"Povećanje cena pirinča posebno je zabrinjavajuće i alarm za obnovu sporazuma o transportu žitarica Crnim morem, kako bi se izbegla bilo kakva druga povećanja za pšenicu i kukuruz", rekao je Torero, misleći na dogovor o dopuštanju izvoza ukrajinskih žitarica morskim putem. 

Međunarodne cene pšenice pale su za 2,3 odsto u aprilu na najniži nivo od jula 2021., uglavnom podstaknute većim izvozom iz Rusije i Australije. Povoljni uslovi za useve u Evropi, zajedno s nedavnim dogovorom kojim se ukrajinskim žitaricama dopušta tranzit kroz zemlje EU, doprineli su ovakvom razvoju događaja. 

Pale su i za kukuruz, 3,2 odsto podstaknute većim zalihama u Južnoj Americi i povoljnim izgledima koji upućuju rekordnu proizvodnju u Brazilu. Kada je reč o ječmu i sirku, i one prate sličan trend padom za 4,3 odnosno 0,3 odsto. 

U posebnom izveštaju o ponudi i potražnji žitarica, FAO je prognozirao svetsku proizvodnju pšenice u 2023. od 785 miliona tona, malo ispod nivoa iz 2022., ali ipak drugi najveći rezultat u istoriji.