Gde odlazi novac od zakupa državnog zemljišta?

Državna revizorska institucija je utvrdila zloupotrebe prilikom izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta i u svom izveštaju iznela podatke i cifre koje su izostale iz prihoda od zakupa za agroekonomsku 2021./22. godinu.

Iako je Grad Zrenjanin preduzimao mere po pitanju korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova u revidiranom periodu, u jednom slučaju su utvrdili korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u ukupnoj površini od 1.057,29 hektara, koje je Odlukom o davanju u zakup predviđeno za davanje na 15 godina: bez zaključenog ugovora o zakupu, plaćenog dela zakupnine u iznosu od najmanje 462.801 evra i dostavljenog sredstva obezbeđenja, dok su u dva slučaja utvrdili korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u ukupnoj površini od 602,38 hektara bez zaključenog ugovora o zakupu.

Od 2014. - 214 miliona evra

Ekološki centar "Stanište" iz Vršca je nedavno objavio rezultate svog istraživanja, konstatujući da je za devet godina u Srbiji nenamenski potrošeno 214 miliona evra od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Zbirni prihodi od naknada za zakup i promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta, sa neutrošenim novcem iz prethodnog perioda, iznosili su oko 57 milijardi dinara, a od tog iznosa samo 32 milijarde dinara potrošeno je za mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

"Veliki iznosi novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, na svim nivoima vlasti, ne troše se za mere očuvanja zemljišta. Ovakav odnos neminovno dovodi do pada kvaliteta zemljišta i posledica po životnu sredinu, poljoprivredu i zdravlje stanovništva", navode u "Staništu".

Čarobna karta - izmena zakona

U pomenutom izveštaju stoji da po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, novac od zakupa dobijaju svi nivoi vlasti. Oni ga moraju trošiti za uređenje atarskih puteva, navodnjavanje, odvodnjavanje, opremanje poljočuvarske službe, odbranu od grada, komasaciju, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kontrolu kvaliteta i plodnosti zemljišta i druge propisane mere.

Od 2015., kako kažu iz "Staništa", sa izmenama Zakona o budžetskom sistemu prihodi od naknada više nisu namenski i mogu se koristiti u bilo koju drugu svrhu. To je naročito republičke vlasti podstaklo da slobodno, u još većim iznosima, nastave sa prenamenom novca. Ovog puta ne kršeći propise.

U periodu od 2014. do 2022, u više od 65 odsto od 45 vojvođanskih opština i gradova, rashodi za mere na zemljištu bili su manji od prihoda od zakupa. Zbirni prihodi bili su veći od 21 milijardu dinara, a manje od 14 milijardi je potrošeno. To za ceo period čini razliku od oko 64 miliona evra, koji su trošeni za druge namene.

Kvalitet zemljišta u Vojvodini opada

Što se tiče strukture, od ukupnih rashoda opštine najviše ulažu u mere korišćenja i uređenja zemljišta, kao što su izgradnja i održavanje atarskih puteva, od 23 do 37 odsto, navodnjavanje i odvodnjavanje 20 do 30 odsto, te rad i opremanje poljočuvarske službe i komasacija 12 do 20 odsto.

Vojvodina će za pola veka biti pustinja?

Najmanje se ulaže u mere zaštite zemljišta, kao što su odbrana od grada, kontrola kvaliteta i plodnosti zemljišta, te podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Za te namene se izdvaja po dva do tri odsto za svaku od ovih mera.