Vojvodina će za pola veka biti pustinja?

Vojvodina, sa oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, mogla bi za 50 godina od žitnice da se pretvori u -  pustinju! Naime, opadanje organske materije (humusa) je alarmantno i preti da zemlju učini neplodnom. Kako navodi član Akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan za sajt Makroekonomija, nivo humusa je već sad ispod 3%, što je na granici optimalnog.

"Organske materije, pre početka intenzivne polјoprivede, u vojvođanskim njivama u drugoj polovini XX veka, bilo je više od pet odsto, a samo u  poslednjih 20 godina sa 3,5 spali smo na ispod tri odsto. Krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope, kao što to često činimo", slaže se dr Jovica Vasin.

Već sada se vidi negativan efekat

Oko 75% površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemlјišta: černozemom i ritskom crnicom. Crnica je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materijale više od pet odsto, a danas zemlјišta sa ovolikim sadržajem humusa ima svega na jedan odsto površina. Trajno osiromašenje zemlјišta može da ima nesagledive posledice i na proizvodnju. Naime, već sad se oseti negativni efekat, pa i pored korišćenja pune agrotehnike, na njivama opada prinos. 

Kisela zemljišta dominiraju Šumadijom

Bez stočnog fonda nema ni stajnjaka

Rapidno opada i stočni fond - poslednje tri decenije dva do tri odsto godišnje. Tako na velikoj većini naših njiva, ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna đubriva. Žetveni ostaci se masovno pale ili se odnose parcela. "Iz zemlјišta zbog toga prinosima bilјaka više iznosimo organske materije, nego što je đubrenjem unosimo", naglašava Gulan. Dodaje da je dobro što se grade novi sistemi za navodnjavanje u Srbiji, jer voda stiže samo na tri odsto polјa. Međutim, tvrdi da ćemo bez stajskog đubriva već za pola veka od Vojvodine stvoriti pustinju. Predlaže i rešenja:

"Samo zaoravanjem, a ne palјenje žetvenih ostataka, već bi puno pomoglo njivama da se oporavlјaju. Obnavlјanje stočnog fonda je neophodan, ali dugotrajan proces. Subvencionisanje proizvođača, koji na pravilan način neguju stajnjak pre njegove primene na parceli, a koje državu ne bi koštalo puno, oporavili bi zemlјišta, jer je opadanje organske materije dugotrajan proces, koji se možda ne primećuje trenutno, ali u budućnosti  može da nam uništi polјoprivredu", ističe Gulan.

Prognoza EU: Površina obradivog zemljišta nastaviće da pada