Površina zemljišta koja se koristi u poljoprivredne svrhe pašće na 172 miliona ha sa sadašnjeg nivoa, koji iznosi 76 miliona ha, stoji u izveštaju Evropske komisije.
Površina zemljišta koja se koristi u poljoprivredne svrhe u EU nastaviće da pada između 2017. i 2030. godine, što je rezultat povećane urbanizacije u Evropi. Ipak, taj pad neće zaustaviti povećanje proizvodnje pojedinih obradivih kultura u istom razdoblju, objavila je Evropska komisija.
U izveštaju se navodi da je poljoprivredno zemljište, koje se koristi u EU, nastavilo da pada tokom proteklih nekoliko godina, a taj trend će se nastaviti do 2030. godine. Površina zemljišta koja se koristi u poljoprivredne svrhe pašće na 172 miliona ha sa sadašnjeg nivoa koji iznosi 176 miliona ha, s odgovarajućim smanjenjem nivoa obradivog zemljišta EU-a, sa 106,5 miliona hektara 2017. godine do 104 miliona hektara 2030. godine. Ovo nastavlja dugoročni trend iz prošlosti, a usled sve veće urbanizacije Evrope, kao i zbog druge "veštačke" upotrebe zemljišta. Te nepoljoprivredne delatnosti koristile su oko 78% zemljišta u EU u 2016. godini.
Izveštaj takođe razmatra širok raspon kultura u Evropi. Navodi se kako se evropska potrošnja šećera menja, budući da prirodnija, ekološki prihvatljiva i zdravija hrana privlači potrošače. To znači da se potrošnja šećera u EU smanjuje i nastaviće tako sve do 2030. usprkos ukupnom rastu globalne potrošnje šećera očekivane u istom razdoblju. Smanjenje potrošnje šećera u EU verovatno će biti oko 5%, s 18,5 miliona 2017. trebalo bi pasti do 17,5 miliona do 2030. Ova promena će biti u korist izoglukoze i drugih zaslađivača.
Nedavni kraj kvota šećera u EU verovatno će dovesti do povećanja ukupne evropske proizvodnje šećera od oko 12% do 2030. godine.
Međutim, nedavni kraj kvota šećera u EU verovatno će dovesti do povećanja ukupne evropske proizvodnje šećera od oko 12% do 2030. godine, u poređenju sa prosečnom proizvodnjom u poslednjih pet godina, pri čemu će proizvođači EU-a morati da traže nova tržišta u svetu za svoje proizvode. Očekuje se i pad cena šećera u EU, što će rezultirati nižim jazom između cena EU i svetskih cena za oko 40 €/t. To bi trebalo da dovede do smanjenja uvoza i udvostručenja izvoza do 2030.
Očekuje se da će EU proizvodnja žitarica nastaviti sa rastom od 301mt u 2017. godini do 341mt u 2030., uglavnom zahvaljujući većoj potražnji za hranom, posebno za kukuruzom. Očekuje se da će potražnja za žitaricama u EU porasti za 10% do 2030. godine.
Što se tiče krajnjih tržišta, najveći udeo žitarica u EU još uvek se koristi na tržištu hrane za životinje u količinskom smislu, a očekuje se da će se dalje povećati zbog predviđenih povećanja proizvodnje mleka i mesa. Međutim, predviđa se da će cene ostati niske do 2030.
Izveštaj takođe predviđa dobre rezultate za žitarice EU na izvoznim tržištima, sa prodajom koja će verovatno porasti za 35% u poređenju sa prosekom poslednjih pet godina sa 38 miliona u 2017. godini na 52,8 miliona u 2030. godini. Cene EU žitarica očekuje se da će i dalje biti niske za sledećih nekoliko godina, podstaknute zalihama i nižim troškovima energije i inputa. Ipak, nepovoljni vremenski uslovi mogu uticati na cene u budućnosti.
Proteinski usevi nedavno su doživeli snažan rast, sa rekordnom proizvodnjom u 2017/18, uz pomoć dobrih politika i snažne potražnje za belančevinama od strane stočarske proizvodnje za intenzivnu i ekološku proizvodnju. Potražnja za proizvodima dobijenim od životinja koje nisu hranjene genetski modifikovanom hranom i dalje raste, a to bi u budućnosti trebalo da koristi sektoru EU proteinskih kultura. U izveštaju se ipak očekuje usporavanje rasta zemljišta posađenih proteinskim usevima, uglavnom kao rezultat nižih cena sirovina i većih ulaznih troškova.
Potražnja za proizvodima dobijenim od životinja koje nisu hranjene genetski modifikovanom hranom i dalje raste.
Očekuje se da će niža potražnja za biljnim uljima za korišćenje u biogorivima uticati na celokupno tržište. Izveštaj navodi da je proizvodnja usko povezana sa celokupnom politikom EU o biogorivima i širim uticajima na životnu sredinu. Budući da se ova politika trenutno ažurira, teško je sa sigurnošću predvideti kako će se tržište razvijati, pa se sva predviđanja izrađuju na osnovu promene politike nakon 2020. godine. Proizvodnja uljane repice verovatno će pasti sa 22,3mt u 2017. na 20,7mt u 2030.
Očekuje se da će proizvodnja soje u EU porasti sa 2,7 miliona u 2017. godini na tri miliona u 2030. godini. Međutim, očekuje se da će ovo povećanje dovesti do povećanja ukupnog tržišta uljarica do 2030. godine zbog smanjenja proizvodnje uljane repice. Očekuje se da će se potrošnja stabilizovati, sa predviđenim blagim povećanjem od 51,3 mt u 2017. do 51,8 mt u 2030.
Foto: Faraonvideo / Bigstock
Autorka
