• WWF Srbija
  • 10.09.2020. 10:30

Glavni uzrok smanjenja populacije divljih vrsta - proizvodnja hrane?

Populacije divljih vrsta od 1970. godine u proseku smanjene za dve trećine. Neophodne promene uključuju efikasnije i ekološki održiviju proizvodnju hrane i njenu trgovinu, smanjenje otpada, pa i odabir zdravije i ekološki prihvatljivije ishrane.

Foto: Bigstock/MartinFredy
  • 67
  • 3
  • 0

Svetske populacije sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba u proseku su smanjene za dve trećine za manje od pola veka, otkriva objavljeni Izveštaj o životu na planeti 2020, svetske organizacije za prirodu WWF. To je velikim delom rezultat uništavanja životne sredine koje doprinosi i pojavi zoonotskih bolesti poput pandemije COVID-19.

Populacije divljih vrsta od 1970. godine u proseku smanjene za dve trećine. I dok su neki od tih faktora prenamena zemljišta i trgovina divljim vrstama, glavni uzrok dramatičnog smanjenja populacija jeste gubitak i degradacija staništa, uključujući i seču šuma, a sve zbog načina proizvodnje hrane.

Masovna prenamena zemljišta iz šumskih u poljoprivredna i izlovljavanje krivci za COVID-19?

Od 1900. godine nestalo je više od 70 odsto svetskih vlažnih staništa, a od 1970. populacije slatkovodnih vrsta smanjile su se za 84 odsto, više nego one koje žive u šumama ili okeanima. Svetske reke pretrpane su postojećom i planiranom infrastrukturom, potrošnja vode raste iz godine u godinu, slatkovodna ribolovna područja su prekomerno eksploatisana, a životi miliona ljudi postaju sve nesigurniji. Slično je i u našem regionu.

U planu izgradnja MHE u zaštićenim područjima Srbije?

"U Srbiji smo svedoci velikog napada na naše reke. Planirana je izgradnja preko 800 malih hidroelektrana. Ako dozvolimo da se ovo nastavi, većina potoka i reka biće ugroženo, a njihove vode će presušiti. To će kao posledicu izazvati veliki gubitak biodiverziteta, a lokalne zajednice će morati da podnesu najveći teret", rekla je Nataša Milivojević iz WWF Adrije i dodaje da ukidanjem subvencija za male hidroelektrane, sprovođenjem projekata obnove reka i širenjem mreže zaštićenih područja, možemo obezbediti održivu i otporniju budućnost za prirodu i ljude.

Akcenat na održiviju proizvodnju hrane

Neophodne promene uključuju efikasnije i ekološki održiviju proizvodnju hrane i njenu trgovinu, smanjenje otpada, pa i odabir zdravije i ekološki prihvatljivije ishrane.

Generalni direktor WWF International Marko Lambertini zaključuje da 'ako želimo da se nadamo obnovi prirode kako bismo sadašnjim i budućim generacijama pružili jednaku šansu, svetski lideri moraju, pored napora za očuvanje prirode, da omoguće održiviji sistem proizvodnje hrane, na način koji uključuje zaustavljanje krčenja šuma'.


Tagovi

Divlje vrste Nestajanje staništa Prenamena zemljišta Krčenje šuma Eksploatacija Nataša Milivojević Proizvodnja hrane Ekološka ishrana Marko Lambertini


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...