• Žene na selu
  • 27.04.2019. 14:00
  • Grad Beograd, Obrenovac

Golubinka Nenadović: Život na selu nikada ne bih menjala za život u gradu

Žene na selu prve ustaju, a poslednje idu na spavanje. Prve su u kući, njivi, domaćinstvima i plastenicima. Tako danas izgleda život žena koje su rešile da ostanu na svom imanju i brinu o porodici kući i gazdinstvu. Ovo je potvrdila i domaćica Golubinka Nenadović i ne žali se, jer je svesna da je položaj žene na selu nekada bio mnogo teži.

Foto: Mirjana Stepić
  • 97
  • 5
  • 0

Žene na selu prve ustaju, a poslednje idu na spavanje, prve su u kući, njivi, domaćinstvima i plastenicima. Tako danas izgleda život žena koje su rešile da ostanu na svom imanju i brinu o porodici kući i gazdinstvu.

Život žena na selu nije nimalo lak, ali u isto vreme može biti i jako lep, kada se spoje porodica i posao, to je nešto što ispunjava svaku ženu. Ovo je potvrdila i domaćića koja u svom domaćinstvu obavlja ravnopravne poslove sa svojim suprugom.

Koliko žene učestvuju u ruralnom razvoju?

Ona brine o deci, sprema hranu, čisti kuću radi u plasteniku i oko životinja. A gotovo svakog dana prodaje povrće na Obrenovačkoj pijaci. Tako izgleda svaki dan 46-godišnje Golubinke Nenadović iz Urovaca  koja je svoj život rešila da nastavi na selu.

"Ustajem oko pola 5, kada nije sezona, a neretko to bude i u 4 sata ujutro. Ispratim decu u školu i krećem polako sa poslovima. Ako ne idem na pijacu dosta stvari odradim. Nahranim najpre živinu i svinje a potom idem u plastenik gde se zadržavam i po pola dana i tako svaki dan“, započinje svoju priču Golubinka. 

Pomoć supruga dobrodošla

Život žene na selu nije ni malo lak i one su gotovo ravnopravne sa muškarcima. Golubinka i njen suprug Aca zajedno i ravnopravno obavljaju sve poslove u domaćinstvu.

"Nisam povlašćena, sve zajedno radimo. Osim što ne orem, to je nešto što ne mogu i teško je dok ostale stvari sve zajedno radimo“, objašnjava ova domaćica.

I pored toga što ima mnogo posla u plasteniku i to tokom čitave godine, ovoj ženi teže pada rad za tezgom. Na tezgi Nenadovića, Obrenovčani mogu kupiti krompir, šargarepu, paradajz, cveklu, karfiol, kupus. Sve se to gaji u plastenicima, a Golubinka, kako sama kaže, zahvaljujući ovom poslu ima i dobru liniju.

"Mladim ženama bih preporučila da dođu i pomognu mi, neće im trebati ni teretana ni sauna, ovde imaju tri u jednom“, kroz smeh dodaje Golubinka.

Uz dobru organizaciju žena na selu ima vremena za sve

Golubinka ima troje dece i uvek mora da nađe vremena da se posveti i njima. Ipak, kako i sama ističe uz dobru organizaciju i malu pomoć dece, sve stiže. "Bez obzira na sve, život na selu nikada ne bih menjala za život u gradu", kaže ona. Ne žali se jer je svesna da je položaj žene na selu nekada bio mnogo teži.

"Sada kad bih morala da živim  u gradu ne znam kako bih to izdržala, zato što sam odrasla na selu, rođena na Vlasinskom jezeru, došla ovde i ovde mi je sve", dodaje ova vredna radnica. Stiže se sve, ostane vremena i za šetnju sa decom, odmor je obavezan pa treba i sa prijateljima popiti kafu. Ranije je položaj žena bio znatno teži. Sada je sve drugačije, lakše je i urbanije.

Golubinka i njen suprug povrtarstvom se bave više od dve decenije i u svojoj proizvodnji primenjuju najviše stanadarde kako bi povrće bilo ukusno i zdravo, a to je ono što Golubinku i pored teškog posla najviše i ispunjava. Vredna domaćica, majka i supruga, nastavlja da radi u plasteniku, oko kuće i u kući i većina poslava čeka na nju, kao i sve ostale obaveze koje svaka žena ima.


Tagovi

Žene na selu Golubinka Nenadović Rad u plasteniku Rad na pijaci


Autorka

Mirjana Stepic

Mirjana Stepic

Mirjana je diplomirani novinar, dete sa sela i entuzijasta u duši. Novinarstvom se bavi od 2008.godine.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi