Zemljište
12.10.2020. 12:00

Gornji sloj zemljišta nestaje: Koje mere očuvanja mogu da pomognu?

Stručnjaci su otkrili kako se čak 90 odsto konvencionalno obrađenog zemljišta stanjuje, proređuje, a 16 odsto ima produktivni životni vek kraći od 100 godina.

Foto: Julijana El Omari

409

Gornji sloj zemljišta u celom svetu neprestano se smanjuje što znači da je i manje vremena u kom će ono moći da bude produktivno, rezultati su međunarodne studije koju je sproveo Univerzitet Lankaster u Engleskoj u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta "Chang'an" u Kini i "KU Leuven" u Belgiji.

Istraživanje je sprovedeno u 28 zemalja širom sveta, na 255 lokacija, a obuhvatilo je konvencionalna zemljišta i ona kojima se gazduje tehnikama za njegovo očuvanje.

Erozije ipak manje kod ekoloških

Stručnjaci su otkrili kako se čak 90 odsto konvencionalno obrađenih stanjuje, proređuje, a 16 odsto ima produktivni životni vek kraći od 100 godina. Zabrinjavajuća činjenica je ta da su takva tla raspoređena širom sveta, a ponajviše u Australiji, Kini, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim američkim državama.

"Svima nama zemljište je izuzetno važno i na njega se oslanjamo iz više razloga, ne samo zbog uzgoja hrane. Puno se priča poslednjih godina kako bi gornji sloj mogao da nestane za 60-tak godina, ali to još uvek nije dokazano“, kaže za EurekAlert glavni autor studije Den Evans.

Sami utvrdite vrstu zemljišta i popravite ga!

Međutim, postoje razlozi za optimizam, tvrde istraživači. Prema podacima, zemljišta kojima se upravljalo strategijama očuvanja obično su imala duži vek, a u nekim slučajevima su ti postupci podstakli povećanje njegovog sloja.

"Samo sedam odsto imalo je vek kraći od 100 godina, a gotovo polovina premašila je 5.000 godina", ističe Evans.

Najbolji način za njegov spas je, kako tvrde autori studije, pretvaranje obradivog zemljišta u šumu. Takođe, efikasni su i drugi pristupi poput pokrovnog useva, oranja zemljišta uz konture (izohipse), a ne niz padinu, testiranje padine brda i drugi.

"Imamo alat koji može da uspori eroziju, a sada je potrebna akcija promovisanja kako bi ove mere počele da se usvajaju i kako bismo napokon došli do pozitivnih pomaka", poručio je profesor i istraživač Džon Kvinton sa Univerziteta Lankaster.

Zdravlje zemljišta - glavna misija projekta "Horizont Europe 2021."

Zemlja i tlo bitni su za sve procese održavanja života na našoj planeti. Osnova su za hranu koju uzgajamo, kao i za mnoge druge proizvode. Svakodnevna upotreba pesticida i đubriva kao i pojava erozije smanjuju njegovu produktivnost, a upozorenja o gubitku dolaze sa svih strana.

Kako bi se poboljšalo stanje, Evropska unija je u sklopu projekta Horizont Europe pokrenula misiju pod nazivom Zdravlje zemljišta i hrana. Glavni cilj je podići svest o važnosti ovoga resursa koji nije bitan samo za hranu već i za povećanje bioraznovrsnosti, smanjenja štetnih gasova, regulaciju vode i normalno kretanje hranjivih materija.

Vojčehovski: EU treba više da radi na raznolikosti poljoprivredne proizvodnje

Takođe, u sklopu projekta, Evropska komisija napravila je upitnik kako bi direktno od građana saznala koliko i šta znaju o funkciji zemljišta.

Anketu možete pronaći i ispuniti ovde.

Tagovi

Zemljište Erozija Studija Proređivanje Horizont Europe Produktivnost

Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

Glamočić: Srbija je zemlja vrednih domaćina, cilj u 2026. jačanje domaće proizvodnje
1

Izdvojen oglas

Kombinovana mašina za mlevenje mesa i pasiranje paradajza Artus C25

KLUB

Stanko Nekić
pre 3 nedelje

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo