I dalje rastu cene poljoprivrednih proizvoda, a troškova? Šta je na vrhu liste?

U prvom kvartalu 2023. došlo je do kontinuiranog rasta cena poljoprivrednih proizvoda, objavio je Eurostat. Međutim, one su rasle najsporije od početka rata između Rusije i Ukrajine. 

Jaja i dalje vode

U ovom su kvartalu u odnosu na isti period 2022. za istu korpu proizvoda porasle 17 odsto. Ali, taj je rast manji kada se uporedi sa stopom promene u prethodnom kvartalu, a koja je iznosila 26 odsto.

Unutar košare snažno su poskupeli jaja (+60 odsto u proseku širom EU), pirinač (+51 odsto), masline i svinje (oboje +49 odsto). 

Za ovako visoku cenu jaja navode više razloga, od nestašice žitarica za stočnu hranu, njihov smanjeni izvoz iz Ukrajine, do izbijanja ptičjeg gripa u Belgiji i Holandiji.

Rasli su i troškovi 

Kako naglašavaju u saopštenju, ova proizvodnja iziskuje troškove. Poljoprivrednici moraju da kupuju robu i usluge koje će da koriste kao inpute u procesu proizvodnje. Dok su proizvodne cene nastavile da rastu između prvog tromjesečja 2022. i prvog tromesečja 2023., isto je tako u EU rasla i prosečna cena dobara i usluga koje se koriste u ovom sektoru (tj. inputa koji nisu povezani s ulaganjima), i to za 11 odsto.

I ovde se dogodila sporija stopa rasta od one zabeležene između četvrtog kvartala 2021. i istog perioda 2022. kada je rast bio 27 odsto. Unutar ove košare značajno je poskupela stočna hrana (+16 odsto), seme i sadni materijal (14 odsto), kao i sredstva za zaštitu bilja i pesticidi (+12 odsto).

Gde su najveće stope rasta? 

U skoro svim zemljama EU-a prosečna cena poljoprivredne proizvodnje i inputa koji nisu povezani s ulaganjima porasla je između prvog kvaratala 2022. i istog perioda 2023.

Najveće stope rasta prosečne cene poljoprivredne proizvodnje bile su u Španiji i Portugalu (obe +33 odsto). Suša na Iberijskom poluostrvu 2023. dovela je do smanjene proizvodnje, što je dodatno podstaklo rast cena. Litvanija je bila jedina zemlja EU u kojoj je zabeležen pad u tom periodu (minus dva odsto). 

Kada je reč o cenama inputa, najveće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj (+29 odsto), Poljskoj (+20 odsto) i Slovačkoj (+19 odsto). Najmanje su bile u Holandiji (plus jedan odsto), Malti i Luksemburgu (obe plus tri odsto). U Hrvatskoj su cene poljoprivredne proizvodnje u ovom periodu rasle za 22 odsto, a inputa oko četiri odsto.