Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zaštita biodiverziteta
  • 17.02.2022. 07:30

Invazivne vrste su pretnja poljoprivredi - koje su najštetnije?

Svaku vrstu koja je strana za određen ekosistem i negativno deluje na njega i njegovu bioraznovrsnost, zdravlje biljaka, životinja i ljudi smatramo invazivnom.

Foto: Depositphotos/muro
  • 137
  • 10
  • 0

Direktna pretnja bioraznovrsnosti na globalnom nivou je pojava invazivnih vrsta. Povećan transport, trgovina i putovanja doprinose širenju mnogobrojnih organizama. Migraciju ljudi i roba prati i migracija biljaka, životinja, gljivica, bakterija, nematoda i virusa, a poslednji i najveći dokaz za to je SARS-CoV-2. 

Svaku vrstu koja je strana za određen ekosistem i negativno deluje na njega i njegovu bioraznovrsnost, zdravlje biljaka, životinja i ljudi smatramo invazivnom. One se s domaćim bore za prostor, hranu, vodu, svetlost, često izazivaju bolesti i ekonomsku štetu. Veoma su opasne za područja koja su izolovana i imaju specifične ekosisteme. Takav slučaj je sa ostrvima, močvarama, visokim planinskim staništima.

Najštetnije invazivne vrste

Najvažnije invazivne vrste koje treba spomenuti su: plamenjača krompira, drozofila te palmerov lisičji rep, navodi Agrarheute

Plamenjaču krompira izaziva gljivica koja je u Evropu dospela iz Amerike. Ona je primer kako jedna invazivna vrsta može snažno uticati na ljudsku istoriju i migracije stanovništva. Krompir je sredinom XIX veka postao glavna hrana stanovništva u Irskoj, a pojava plamenjače dovela je do pojave propadanja useva i velike gladi. To je rezultiralo masovnim iseljavanjem Iraca u SAD.

Plamenjača krompira - simptomi i preventivne, hemijske i eko mere zaštite

Ova gljivica predstavlja ograničavajući faktor u proizvodnji tog povrća i svake godine se moraju sprovoditi mere zaštite kako bi se osigurao rod. 

Plamenjača krompira menjala je istoriju (Foto: Wikimedia Commons/Rasbak)

Azijska voćna mušica Drosophila suzuki (naslovna fotografija, op.ur.) postala je najvažnija štetočina voća i vinove loze. Potiče iz Japana. Za razliku od ostalih drozofila ona napada nezrele plodove, izgriza ih i polaže jaja u rane. U Trentinu je uništila do 90 odsto roda stonog grožđa. U Istri se pojavila 2010. godine, a 2011. se proširila na Austriju, Nemačku i Švajcarsku. Može da ima 15 generacija godišnje, a jedna ženka polaže do 300 jaja. Aktivira se na temperaturi iznad 10ºC.

Azijska voćna mušica napada trešnju - padavine "donele" štetočine i bolesti

U nekim regijama USA veliki problem je postala korovska biljka Palmerov lisičji rep ili Palmerov amarant. On vodi poreklo iz južnih područja, ali se zahvaljujući klimatskim promenama sve više širi na sever i istok USA. Smatra se najopasnijim korovom kukuruza, pamuka i soje. Prinose ove kulture može da smanji do 80 odsto. Dodatni problem je što se ova biljna vrsta brzo prilagođava herbicidima tako da oni postaju neuspešni.

Za neke smo zaboravili da su invazivne

Brojne vrste polako osvajaju Evropu potiskujući autohtonu floru i faunu, izazivajući ekonomsku štetu i narušavaju zdravlje ljudi. Za neke vrste smo i zaboravili da su invazivne, jer su toliko prisutne da ih većina ljudi ne prepoznaje kao strance u evropskom biosistemu. Takav slučaj je s ambrozijom, pajasenom, japanskim dvornikom, krompirovom zlaticom, ali i s već spomenutom plamenjačom krompira, plamenjačom krastavca, kukuruznom zlaticom, filokserom.

Ambrozija je stigla sa semenom pšenice posle drugog svetskog rata. Njeno seme ostaje aktivno u zemlji 40 godina. Veoma je veliki problem u Mađarskoj koja je prijavila 500 miliona evra štete od ove biljke. Osim ekonomske štete ona je i veoma jak alergen.

Ambrozija stvara višestruke probleme (Foto: Depositphotos/arhivafoto15.gmail.com)

Do osamdesetih godina prošlog veka plamenjača krastavca nije zabeležena na području bivše Jugoslavije, ali s razvojem plasteničke proizvodnje ovo oboljenje je postalo uobičajeno i svake godine se javlja. Španski puž je dospeo sa povrćem i rasadom. Postao je opasna štetočina i noćna mora mnogih uzgajivača biljaka.

Prema pravilu biologa, od 100 novih vrsta samo deset će preživeti i razmnožavati se, a samo jedna će uzrokovati štetne posledice.

Na nivou Evropske unije postoji informaciona mreža stranih i invazivnih vrsta EASIN koja sadrži podatke preko 14.000 stranih vrsta u Evropi od kojih je do 15 odsto invazivno i predstavlja pretnju po živi svet ovog kontinenta. Evropski sistem obaveštavanja o invazivnim vrstama (IAS) omogućava blagovremeno obaveštavanje u skladu s Uredbom EU 1143/2014.

Postoji mogućnost da građani učestvuju u procesu zaštite i prijave invazivne vrste putem aplikacije na mobilnim telefonima Invasive Alien Species Europe 

Korišćena druga fotografija podleže Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license.


Tagovi

Strane vrste Invazivne vrste EASIN Plamenjača krompira Azijska voćna mušica Biodiverzitet


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.