• Obrazovanje i posao
  • 04.02.2020. 16:00

ISTRAŽUJEMO: Čime se bave osobe koje su završile poljoprivrednu školu?

Sproveli smo mini anketu sa nekadašnjim učenicima Poljoprivredne škole u Futogu, kako bismo saznali da li su nakon školovanja ikada radili u struci.

Foto: Depositphotos/photo_oles
  • 324
  • 16
  • 0

Prema definiciji, Vojvodina je tradicionalno poljoprivredni region sa više od milion i po hektara obradive zemlje. Zbog obilja plodnog poljoprivrednog zemljišta koje pokriva 90 odsto njene teritorije, agrar je važan deo lokalne ekonomije, a kontinuirano privlači i interes stranih kompanija u sektoru poljoprivrede, a posebno u sektoru hrane i pića - navedeno je na sajtu Razvojne Agencije Vojvodine.

Na zvaničnom sajtu ove agencije stoji i da u Vojvodini ima 1,8 miliona hektara plodnog zemljišta što bi bilo oko 90 odsto njene teritorije, a takođe ističe se da je otvoreno 79 kompanija koje se bave ovom delatnošću sa 12.200 zaposlenih.

U pokrajini ima i 128.465 gazdinstava prosečne površine 12,3 hektara.

Od najranijih đačkih dana u preduzetništvu

Kada se pogledaju ovi podaci, nije ni čudo što je za mnoge đake Poljoprivredna škola u Futogu bila interesantna za upis ne samo sadašnjih, već i mnogih prošlih generacija.

Učenici škole kroz samostalnu proizvodnju i plasman proizvoda koji se odvija na školskoj ekonomiji od najranijih đačkih dana uče o preduzetništvu, stiču dobru praksu i pripremaju se za dalje školovanje ili za rad u agraru.

U poljoprivrednoj školi u Futogu, smerovi koje nude su veterinarski tehničar, poljoprivredni tehničar, poljoprivredni proizvođač, rukovalac - mehaničar poljoprivredne tehnike, tehničar poljoprivredne tehnike, tehničar hortikulture, zootehničar, cvećar - vrtlar. 

Svake godine najviše slobodnih mesta je za buduće veterinare i tu primaju 90 učenika, dok za ostale smerove primaju između 15 i 30 učenika.

U okviru škole je i školska ekonomija koja služi za izvođenje praktične nastave i ona raspolaže sa 100 hektara obradivog zemljišta, 10 traktora i preko 60 priključnih mašina, imaju i 5 hektara zemljišta pod šumom, štale, obore, konjušnicu, ovčarnik, senik, čardak, živinarnik, silos…

U sklopu praktične nastave učenici savladavaju veštine u biljnoj proizvodnji, hortikulturnoj proizvodnji, stočarskoj proizvodnji i u radu sa poljoprivrednom mehanizacijom. Mnoge generacije su prošle kroz ovu školu u nadi da će se odmah zaposliti u struci, jer Vojvodina svakako ima potencijal, bar tako kažu. Međutim u praksi je to sasvim drugačije, a retki u oni srećnici koji se zaposle i rade ono za šta su četiri godine "žuljali" školske klupe. 

Socijalna zadruga mladima daje šansu da zarade

Poljoprivredu zamenili poslovima vaspitača, konobara, trgovca... 

Sproveli smo mini anketu sa nekadašnjim učenicima Poljoprivredne škole u Futogu, kako bismo saznali da li su nakon školovanja ikada radili u struci. 

Novosađanka Biljana N. koja je završila ovu školu pre raspada Jugoslavije kaže da se bavi sasvim drugim poslom. "Posle osnovne škole, išla sam u deveti i deseti razred, poslednja sam generacija tog čuvenog školovanja, a nakon toga upisala sam se u Poljoprivrednu školu, misleći da ću se brzo zaposliti u struci. Međutim, posla nije bilo, a onda sam vanredno završila za medicinsku sestru i sada sam vaspitačica i radim u jaslenoj grupi," kaže Biljana. 

Ni Tatjana P. nije imala previše sreće nakon završene srednje poljoprivredne škole, a ona godinama radi u jednom kafiću.

"Da sam u ono vreme znala kako se nikad neću zaposliti u struci, sigurno bih upisala neku drugu školu. Mnogi misle kako je škola u Futogu "kaubojska", ali to nije tačno, tamo se uči kao i u gimnaziji, puno je predmeta i profesori u moje vreme su bili poprilično zahtevni. Imali smo praksu na ekonomiji, jedanput nedeljno, a bilo je i prakse tokom letnjeg raspusta," ističe Tatjana.
 
Nažalost, ni Đurđica ne radi u stuci, već je zaposlena u jednoj osiguravajućoj kući u Novom Sadu, ni njen školski drugar Darko nije imao tu sreću da se zaposli kao poljoprivredni tehničar, pa je danas zaposlen u jednom gradskom preduzeću. Ni mnogi drugi nekadašnji učenici ove škole nisu radili nikada, sem malo u školi, u poljoprivrednom sektoru.

Jelana P. radi kao trgovac i bavi se dekupažom i tako zarađuje novac, a mnogi su otišli u inostranstvo i bave se sasvim drugim poslovima, uglavnom kao negovateljice.

SUMP konferencija: Kako da mladi poljoprivrednik kupi traktor?

U struci zahvaljujući privatnom biznisu 

Jedna od retkih je Zorica, koja je završila i Poljoprivredni fakultet i radi u struci, ali kako kaže, zahvaljujući privatnom biznisu koji je pokrenula sa svojim suprugom. 

Ni mlađe generacije nemaju previše sreće, sem veterinarskih tehničara ili veterinara, te većina radi sasvim druge poslove.

Jedna od njih je Dejana R. koja kaže da je zaposlena u jednom velikom šopu za kućne ljubimce, a koji u svom sklopu ima i apoteku, te daje savete prilikom prodaje lekova i ostalih stvari za pse i mačke.

Slađana je tehničar hortikulture i ima svoju cvećaru, pa kaže da joj se isplatilo što je završila ovu školu. "Pre nego što ću otvoriti cvećaru, radila sam sve i svašta, od trgovine, preko kafića do spremanja stanova. Praktično ništa što je vezano za moju struku. Poljoprivrednu školu u Futogu sam upisala iz ljubavi prema cveću. Nisam bila loš učenik, bila sam odličan đak i zaista mi je bila želja da se bavim hortikulturom, što sada i radim," navela je Slađana.

Gordana je otišla sa suprugom u selo i tamo se uspešno bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

"Suprugu je ostalo imanje od babe i dede, a pošto u Novom Sadu nismo mogli da nađemo posao, rešili smo da odemo u Srem i da tamo razvijamo karijeru," navela je Gordana.

U prilog tome da je veoma malo mesta za zaposlenje u poljoprivrednoj grani, idu i oglasi, kojih je vrlo malo. Primera radi na sajtu Infostud-a, svega je tri oglasa iz oblasti poljoprivrede.    

Poražavajući je podatak da ni na zvaničnom sajtu Republičkog zavoda za zapošljavanje ne postoji ni jedan oglas na teritoriji Srbije, a da se traže poljoprivredni tehničari, agronomi, veterinari... Doduše Poljoprivredno - veterinarska škola u Vranju traži profesora, ali onog koji će predavati srpski jezik i književnost.


Tagovi

Poljoprivredna škola Razvojna Agencija Vojvodine Poljoprivreda Anketa Istraživanje Privatno preduzetništvo


Autorka

Ljiljana Milovanović

Više [+]

Poljoprivredna tehničarka voćarsko - vinogradarskog smera sa bogatim novinarskim iskustvom u različitim medijima. Dobtinica nagrade za najbolju novinarku Dnevnika 2010. godine. Ljubitelj pasa.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Pre otprilike 6 meseci sam posadila seme zove... i tek sad je počelo da niče... :-D